Учитељ

УЧИТЕЉ |

осе довс ове зоре ос ов восе оке сво око око) Београд, октобар 1921. Св. 2. Год. П. беазобк ове зове ове ове зове во ока овс о обе ооокао

“Сретен Динић.

ШКОЛСКИ НАДЗОР

Годинама се борило учитељство за аутономију школе — поред осталога и за то, да се школски надзор повери учитељима. И то се успело. Благодети таквога надзора осетиле су се још одмах прве године, чим је то заведено било. Министри сви редом без обзира на партије, пуни су хвале са ревности надзорничке и правилним схватањем и њихове дужности. А шта им је Министарство дало за све тог

Дало им је једну уредбу, која се још и не мисли у дело привести, зато што су се јавиле тешкоће... Пред том дилемом Министарство се увек налазило у двоумици и стало, остављајући нерешено то питање. Треба га решити, али тако да се тиме не замери другима, којима би изгледало да је надзорницима много дато, тиме што су добили то почасно звање! Као најбољи излаз из те мучне ситуације оставити надзорнике са што мање бенефиција, да њихов положај буде што мање завидан и њихово питање држати нерешено.

Са тих разлога се није много кидало Министарство ни за њихове трогодишње станарине, неоспорно и пуноправно потраживање њихово, баш у оном времену, када је са два своја расписа наређивало да се учитељске дужне станарине трогодишње унесу у школске или окружне буџете, од којих су већ многе ис· плаћене. Са тих разлога се и опште надзорничко питање држи нерешено. |

Да видимо шта је се добило од тога. Када се први пут почео да уводи овакав надзор 1913. г. Просветни Савет је бирао учитеље за та звања. И Министарство

4%