Учитељ

88. _ Учитељ

је имало једну олакшицу и ограду у томе да може имати одбир зато. Доцније се одустало од тога и Министарство је постављало само надзорнике као што · и данас ради. Па је онда почело да их премешта, а неке и да разрешава. Мерила за то су слободна. Узалуд избор његов од стране Просветног Савета и погодба са Министарством по оном „понудном писму“.

Ето, до чега је доспео наш давно жељени и иде-, алисани школски надзор. Надзорници су сада најпривременији чиновници, најнесигурнији и најлабилнији, у свом положају, за љубав тога почасног звања! јер им се стално поручује: „ако ти се не допада, ти пољуби па остави, има други који хоће“. А је ли то принцип старешинства да се оно даде свакоме који хоће! И да ли се то питање на такав начин решава: хоћеш да си надзорник, трпи! Е па лепо, они трпе, јер нису жељни сељакања, јер су частољубиви људи и — јер су натоциљани. Многи само тога ради функционишу без канцеларије и других удобности. А све то зна се на чију штету иде. Ко ће се још трудити да се допадне надзорнику, кад зна његову сигурност на том положају. А ово је век личне политике, а не ·" начелне. Председници општина и остале власти још мање мећу у рабош тога школског надзорника, кога. је Министарство тако обезбедило.

О инструктивном надзору вар може бити говора са оваквим надзором на песку. Ко ће се још заносити идеалима о узвишеном схватању те дужности, кад ноге“ климају. Ко ће се још надметати у раду, кад се све то нема чиме изводити.

Међутим очевидна је ствар да сада надзорници имају четири пута више посла него пре рата. Разграњаваљем послова у Министарству и умножавањем његових чиновника то је само по себи дошло и све се свалило на надзорнике. Надзорник који је пре рата имао 200 нумера, сада их има око 1000. i ___А треба ли надзорник нешто да npouMTa, Ma mpoстудира, да се задржи мало више код неког почетника у срезу, да прати савремену педагошку књижев--