Учитељ

Школски надзор 89

ност и да импонује колико било тиме својим наставницима, чији је он старешина. Кад ће он то да уради кад главе не диже од посла и кад због тога ни ферија нема као остали учитељи. Али то му је награда за његово почасно звање! Па лепо, нек је и тако, али зар то почасно звање треба да буде' разлог да се нешто не уради што треба да се уради»

Питање је самога принципа: треба ли надзор овакав или не2 Ако треба, онда треба и отпадају обзири. "А ако не треба, зашто га онда држати ни на небу ни на земљи 2

Ми смо и пре патили од чиновника, који раде само онолико колико морају, заклањајући односно изговарајући се својим неуређеним стањем, а сада је баш век таквога стања. Знамо и то да се за школске надзорнике ни пре нису много грабили учитељи, а сад са оваквим условима и после оваквога искуства, неће „ли доћи време да кажемо: „спала књига на два слова“. Хоћете ли доказа за тог Ево. Сви референти и секретари Министарства, скоро су сви бивши надзорници. Скоро сви београдски учитељи нису хтели да иду надзорнике. Сви учитељи у већим и бољим варошима, који су осигурали место стечајем и окућили се, нису хтели да дају готовину за вересију. На кога је онда спао надзор На оне, који се драговољно приме или сами понуде;

У свима струкама дала се могућност тежњи и утакмици за унапређењем и каријером, само то учитељство није имало. Постати школским надзорником била је једина кулминација за савесна и вредна учитеља. Али се ето и TO изиграло, проглашавањем те професије о којој изриком закон говори, за почасну и остављањем толико замашних и животних просветних послова да се свршавају почасним путем!

Коме треба то такво'половно и несвршено стање у просвети Ни једној земљи, која хоће озбиљно да просвеђује свој народ. Ни нашим учитељима, који су траиди овакав надзор. А још мање Министарству,