Учитељ

Морална настава у народној школи 183

Наведене мисли могле би пристати и уз сваког другог заступника просвећивања. Толико само ради потврде нашег ранијег тврђења.

(С Кантовог етичког гледишта је разумљиво кад он „највећи проблем васпитања“ види у томе, „како ће се потчиња-

вање под законски притисак сјединити са способношћу служити се својом слободом“. Јер притисак је потребан, па ипак мора слобода да буде негована поред притиска. „ја треба да навикнем свога васпитаника да трпи притисак над својом слободом, а у исто време треба да га доведем дотле да своју слободу добро употребљава“. Овим је моралној настави формирав циљ. Из Кантовог учења о слободи потиче свакако и његова подела педагогике на физичку и пракшичку (према супротности између приреде и слободе). Физичко васпитање има нечег заједничког са животињама (храњење). Практичко или морално васпитање треба да образује човека, да би могао да живи као „биће, које је слободно у својим радњама“. Практичко (тј. оно, што је у односу са слободом) васпитање је развијање личности, васпитање „једног бића, слободног у својим поступцима, а које себе може да издржава и да буде члан у друштву, али да по себи самом има вредности“. |

Код физичког се васпитања све оснива на вежбању и дисциплини, при чему детету нису потребне максиме. Морално васпитање не почива на дисциплини већ на максимама и због тога је „све покварено“ кад се морална култура хоће да оснује на казнама, претњама итд. Васпитаника треба довести дотле да ради добро по својим максимама, а не из навике, да „не само чини добро, него да га зато чини што је добро“. «Рризичка је култура за васпитника пасивна, морална међутим активна. Поред ове „опште културе душевних снага“ разликује Кант још и посебне. У последње спада култура нижих (чула, фантазија, памћење итд.) и виших снага разума (разум, моћ расуђивања и ум). При изображавању ума треба употребљавати сократску методу. |

Суштина моралне културе, моралне наставе, састоји се према томе у максимама, по којима дете поступа и чију оправданост оно увиђа. И ако максиме морају да произилазе из ч0века самог, ипак настојава морална настава врло рано да деци “створи појмове о томе шта је добро или рђаво. На казнама