Учитељ

Морална настава у народној школи —. | 185

ума може да створи приступ у човечју душу и утицај на његове максиме, тј, како се објективно практички ум може учинити субјективно практичним“. Реч је притом у ствари о систематичкој науци о образовању морала, која произлази из његовога система трансцендеталне слободе. У скици своје „методе за оснивање и културу правог моралног расположења“ полази Кант од посматрања свакодневног живота. Обрати ли. «се пажња на разговоре у помешаним друштвима, онда се, вели он, лако може опазити да се ту поред причања и шале јоши резонује и да нарочито резоновање о моралној вредности ове или оне радње изазива извесну живахност. Кант налази да „васпитач младежи“ треба да чини употребу од ове „потребе ума да у појављеним практичним питањима сам са задовољ"ством предузме суптилно испитивање“. Он мисли да би овим практичним питањима требало поставити за основу један „чисто морални катехизис“, па на њему и испитивати биографије старог и новог доба, да би се имали при руци примери о дужностима ради поређења сличних поступака. На тај начин треба. младежи, која још није зрела за размишљање, изложити суштину и садржину чисто моралних врлина као добру основицу за ваљаност у доцнијем животу! Сам Кант оставио нам је један „одломак таквог катехизиса на крају своје науке о врлини.

Ми видимо већ из ових кратких напомена да је Кант желео нарочито поучавање, засебну моралну наставу. Ну било би погрешно, ако би се узело да је Кант такву наставу замишљао као замену за религијску наставу. Он доводи религију у тесан однос с моралношћу, она припада уз сваку моралност. Божји закон мора да буде као природни закон. „Религија је закон у нама, у колико овај добија снагу од једног законодавца и судије изнад нас; она је морал, примењен на сазнање бога. Ако се религија не веже с моралношћу, онда она постаје само једно врбовање наклоности“. Из религијске наставе нарочито у раној младости, дакле у основној школи; избацује. Кант одлучно све што је догматично, конфесионално. Толико се може поуздано утврдити из његових изјава о том питању.

Интересантно је да су Кантове мисли о моралној настави нашле у Француској своју примену у пракси. Француски школ"ски закони из године 1834 (чл. 1) и 1850 (чл. 23) садрже већ