Учитељ

190 оу читељ

а --

филозофског резоновања, Др. В. А. Лај долази до овог Основног Принципа, до свог Pddagogisches Отипаргтар.

__„Ђак је члан једне средине, једне животне заједнице која делује на њега и на коју он реагира; с тога прирођене и наслеђене реакције морају образовати основице његовог васколиког васпитања тако да ће перцепције и идеје, које се схваћају и асимилују према нормама логике, естетике, етике и теологије, имати своје савршенство, фундаментално и у свим гранама и степенима васпитања, у репродукцији (Darstellung). Ово опет реагира и усавршава перцепције у колико се репрезентација руководи и извршује са сходном сензоричком или духовном копијом, т. | целисходном идејом (Бау Пје Тајвећије, _ стр. 60, 61).

„Експресија, репрезентација, као трећа фаза биолошког основног процеса следи средњи обруч, духовну организацију (прерађивање или редирекцију на моторичке цељи, као што то вели професор Милер у своме делу: Psychologi of Thinking, New-Jork 1918. crp. 26) a Kao релизација појмовне сврхе реа· гира на, прву фазу, обзервацију, — експресија обухваћа свако формисање, обличавање, конструкцију, продукцију, свако практичко и стваралачко деловање, васколико поступање на дому, у школи и у свету. То се мора фувдаментално схватити и реализовати као моделовање у песку, штуку, пластелини и другом материјалу; као експериментисање у природвој историји. физици, хемији и географији; као неговање животиња и биља; каб слободноручно цртање, пројекцијоно рисање, перспективно цртање и сликање; као аритметика и геометрија; као вербална репрезентација, као певање и музика у отиште; као игра, плесање, гимнастика и спорт; као изражавање и опћење ђака у породичној заједници, у другарском сигрању, у школском раз| реду који се организује као радна заједница, у политичким и религијским удружењима породице“ (10:84. стр. 61).

— Свршиће се. —