Учитељ

196 Учитељ

лазе у школу већ са знатном готовином речи, обрта, умења руковати њима. Треба их само припазити кад су на одмору, послушати њихов разговор, па да се о томе уверимо. Њихов. говор тече слободно, лако, и састоји се из доста разноликих реченица. И, треба рећи, деца необично радо говоре о ономе што их занима, разуме се. Свакако, дечји говор има и много недостатака, (промичу погрешно употребљене речи, испуштају се потребни DOE O O, а посебне реченице воле да споје везом „и“, „па“).

Али ма какви да су недостатци школе мора се, пре свега, користити ученичком говорном спремом и поступно. их научити књижевном изражају. Ако загледамо у говорно богатство осмогодишњега ученика видећемо да се оно састоји не толико из посебних речи колико из читавог обрта целих фраза, које су за њега самога пуне занимљивог садржаја: ту су чињенице из његовог живота, његови лични утисци и доживљаји, слике из живота који га окружује. 1

Ето, то говорно градиво мора се узети за полазну тачку у своме раду. Преме томе, нема потребе да се језичка вежбања почињу састављањем посебних међу собом невезаних реченица. У америчким школама језичка вежбања почињу правце од слободних, самосталних кратких састава.

О значењу самосталности у таквоме раду говорићу после. Али овде скрећем пажњу на потребност да се стилска вежбања на првоме месту отпочну по начину кратких прича. Пре свега таква су вежбања за децу занимљивија него састављање оделитих, по смислу различитих, реченица, као например, „обућар шије обућу“, „по реци плови чун“. Испричати што из личног живота, изложити неки занимљив факт, — то деци чини искрено задовољство, она то врше пажљиво и са интересова"њем. Мимо то кратке приче и други састави пригодне суи стога што ученици брже и лакше ту разумеју смисао стилскога рада: речима исказати своје доживљаје, тако да и другима буде разумљиво и занимљиво, да се и други принуде да преживе оно што и сам онај који казује, преживљује. Овде се ученик ставља у такве погодбе за рад, да се код њега сасвим природно пре свега јавља мисао а затим реч; он мора да се сети, да јасно замисли оно што хоће да каже, и затим да то обуче у прикладну реченицу. Помоћ коју учитељ мисли да у