Учитељ
бођењем. У Ј. Србији, тамо где је народна школа угушивана, а затим кроз читаве деценије црвеног турског режима и још крвавије егзархиске пропаганде најодлучније прогоњења и ис-требљивања, Србија са ослобођењем тога краја не представља више у погледу школ. зграда тако културну земљу. Шол. зграде у тим новим крајевима са својом опремом, са својим застарелим начином наставе, са својим учитељима често без најелементарније спреме, чинили су по све бедан утисак.
Меродавним чиновницима није измакло из вида то бедно „стање у коме се налазиле школске зграде у тим крајевима.
И већ јуна 1915, године у јеку ратних окршаја, који су дотле били у корист наше праведне ствари, на конференцији свих школ. надзорника и инспектора Јужне Србије са Г. Министром Просвете у Скопљу, питање што бржег подизања савремених школ. зграда расправљано, је и тада је још требало да са донесе решење једино правилно, могуће и разумно.
Али то решење није донето, јер су противу њега били „много јачи против разлози — рат, који је све остале државне бриге одгурнуо у позадину, сваку акцију на просветно-културном пољу укочио.
Па, ипак, и за оно кратко време рада у миру и слободи, у том крају подигнуте су нове школ. зграде, које су билеу очима и наших савезника као и наших непријатеља најречитији сведоци почетка наше културне делатности.
Катастрофа која снађе нашу Отаџбину октобра 1915. го„дине, огледа се и на просветном пољу.
Унисони вапај, који се чује кроз ваше годишње извештаје, исти је:
Шол. згреде, које су били најизразитији сведоци нашег културе коју нам је и непријатељ признао, порушене су баш од тога непријатеља који је претендовао на вишу културу, руиниране су у толикој мери, да остацима тих руина сведоче колиха је култура висока била у Шумадији, али у исти махи колико је имала варваризма та „висока култура“ наших непријатеља. |
Тако је било са свима школ. зградама у целог нашој Отаџбини па и у Шумадијској Области. А школ. намештај, учила и књижнице упропашћени или разнети.
Било је сјајних изузетака у поднесеним материјилним жртвама за подизање и оправљање порушених и оштећених школ. зграда за време непријатељске окупације — жртве које "сведоче ону велику љубар нашега сеоског света према народној школи, које сведоче о оној високој инстиктивној свести сеоског света о значају народне. школе и њене важности.
»