Учитељ

Али, и поред те велике љубави, и поред. те високе свести: сељака у Шумадији, многе шкољ зграде нису биле доведене у сношљиво стање, које је далеко још да буде ко оно пре рата.

Сва ваша акција у том погледу завршавала се на представкама свима надлежним, често без икаква резултата.

А ја вас уверавам, да ће и свака ваша акција у будуће у погледу подизању савремених школ. зграда као и акција са. најмеродавнијег места остати и даље без. резултата, јер је јасно као дан, да се савремене школ. зграде под данашњим економ ским погодбама не могу подићи ни велике оправке извршити у кратком времену, годину две дана — данашњим усвојеним системом — прирезом. Уношењем у школ. буџете по 2-3.000 дин. годишње за подизање модерне зграде у року за годину две дана јесте немогућност. Потребно је 30-40 година па да се тим парцијалним сумама дође до суме која је потребна. А 30-40 година су век. Народно просвећивање не сме да се одложи за тај дуги период, њему је неопходно потребно да се школ. зграде подигну у року од годину две дана.

Према томе, ваше писмене наредбе школ. одборима да се школ. зграде подижу или изврше велике оправке, често су илузорне. Останете ли на том узалудном инсистирању, значило би тапкати у месту.

Нова се школ. зграда под садашњим погодбама не подиже без 200-350.000 динара, а зидане, планске, школе не оправљају без 50-60000 динара. А где је намештај, где су учила.

А која је наша сеоска општина толико економски јака, да поред осталих државних среских и окружних дажбина може у року за две три године исплатити 300.000 дин. за подизање нове школ. зграде или 50-60:000' дин. за оправку порушене поред редовних трошкова на издржавање школе, који (807 тако назнатни.

Најзад, заборавља се на менталитет данашњих генерација, створен неминовношћу седмогодишњег ратовања : Цени и поштује школу, али нерадо даје за њу новац; и богат и сиромах гледају само своје личне, непосредне тренутне интересе, а према општим стварима су равнодушно као што је то лепо запазио школ. надзорних ср. врачарског.

А овако стање, при свем том, не сме остати и даље. Генерације се не смеју остављети без наставе. А настава се не да замислати без хигијенских школ. зграда, без учила. |

Јасно је, дакле, да се школ. зграде, потребне у најкраћем року, намештај и учила системом парцијалног уношења у школ. буџете, прирезом, као ни данашњом административном, дугом процедуром при подизењу школ. зграда, не даду подићи.

Остаје једино решење могућно, корисно и најбрже, пре-

дложено на поменутој конференцији у Скопљу: да се пушем

зајма који би држава гарантовала, а општине амортшивговале-