Учитељ

318 Учитељ

Ја сам желела да дете може у школу донети све оно што га интересује, ца ту остави па да свакодневно прати и посматра живот предмета који га интересује. i

Хтедох да створим такве прилике и среду у којој би се дете „научило да учи“, где би се научило да се корисги својим опажањима и, — што је најглавније, — да оне масли што непрестано ничу и искрсавају у његовој проналазачкој главици, оваплоћава у стварна (конкрешна) обличја и форме.

Ja хтедох не само да обогатим дечији ум знањима, него и да пробудим све његове способности које још спаваху.

Једном речју, ја хтедох да видим дете како самостално мисли и самостално дела.

Као резултати таквог делатног живота у школи могу да «се јаве описи и цртежи, зграде од глине, од прућа и дрвета, планови и цртежи, збирке и прибори или какви му драго други облици дечије самосталности — свеједно. Важно је семо то да су све то деца урадила самостално. Нек те дечије творевине и не буду с почетка баш тако елегантне и лепе, као што

бисмо ми то желели, само нека је изражена наумљена мисао, _

само нека карактер рада носи на себи ошигак личности. Ако ли је пак рад дружински, колективан, онда нека свака група деце врши свој рад према самостално смишљеном плану.

У пређашња времена наставници, учећи децу, смаграху да је довољно да се користе само органом слуха дететовог, саопштавајући му ова или она знања, затим се истиче очигледни метод наставе, где се, осим слуха, користило јоши органом вида. Наставник би доносио у школу какав било предмет па, место да га да деци у руке и да их запита о његовим особинама, држао је тај предмет у својим рукама, показивао га деци и описивго — онако из даљине — његова својства.

Данашњи пак педагог- наставник хтео би, зарад дететовог развића, да се користи свим његовим чулним органима а међу њима и органом пипања, тим пре, што из најновијих истраживања психологије и физиологије видимо да центри одређени за примање огисака спољнега света (отворено сива боја на приложеној слици), заузимају читаву трећину читаве мождане масе (мозга) и блиско и присно се пре плећу са другим живчаним центрима. |