Учитељ

у

Радна школа на делу 379

Осим тога, по Флексигу, сфера пипајућег чула (слово А) далеко надмаша видну сферу (В) и слушну (С). Две трећине осталога мозга заузимају виши асоцијативни центри (центри духовног живота), који су одређени и намењени за прераду утисака у психичке акте.

Тих центара има два предњи и задњи.

Предњи — мали — асоцијативни центар (Е) прерађује утиске што их добијамо од свог сопственог тела; задњи стражњи — велики — асоцијативни ценTap (Р) прерађује утиске што их добијамо од спољњег света. Удружење делатности предњег и задњег асоцијативног центра сачињава неопходан услов за јављање свести и воље. „А пошто — по Флексигу — правилни покрети излазе из асоцијативног центра, то је вежбање тога центра необично важно и неопходно у психолошком односу“, — вели проф. Сикорски. „Оно (то вежбање) доводи до појачања и снажења личнога начела (принципа) и личне иницијативе, и формирању воље; оно даје дегету самосталност и независност духа, учи га и навикава га на сдлучност, на владање над самим собом, вештини да дела и да се кад треба уздржава, једном речју, оно развија карактер и прекаљује га“ („Душа дететова“ проф. Сикорског).

Наравна ствар „неће сваки развитак спољашње покретне енергије и вештине у покретима потпомагати и општи развитак воље, јер бисмо у том случају код атлета и акробата видели најбољи развитак воље“, — вели проф. Мојман. „Телесни вољни (волевљт, МШепз-) процес који се изражава (манифестује) спољним начином, у покретима и мишићној делатности, може бити потпуно одвојен од унутрашњег вољиног процеса, упућеног на умни рад, и одвојен од стицања моралних вољних особина. Покретни ће процеси дати жељени резултат само тада кад дете испољи (манифестује, објективује) своју унутрашњу делатност, т. ј. кад буде само давало форму своме материјалу, с помоћу фантазије; кад буде само размишљало и упоређи-