Учитељ

368 Учитељ

Пеихопедагогија разликује се од психопедологије са својом непосреднијом практичном природом. Ова је чиста психологија детета, проучавање дететових процеса и његове активности. Пеихопедологија има задаћу да опредељује законе који су општије природе. Психопедагогија је опет примењена психологија која се бави процењивањем извесних датих психичких стања (психодиагностика), и добијањем извесних жељених резултаната (психотехника). Узмимо на пример умор. Чиста психологија бави се овим питањем умора: Шта је суштина, шта су услови, варијације, или другим речима, који су закони замора2 Пеиходиагностика се бави овим проблемима замора. Које су практичке методе у просуђивању и диагнозирању замора » извесном случају2 Психотехника пита опет: Како се можемо борити против замора 2 Давши овој комад рада, како да се он обави са најмање замораг Ово је у блиској вези са експерименталном дидактиком, Т. ј. оном области психотехнихе која се бави процесима обучавања, методама, економијом примењивања, наставничком персоналности. Ако је могуће, психопедагогија ће се послужити рацијоналном методом, т. ј. она ће наћи своја врела информације у чистој науци. Из психо· физиолошких закона духовног живота, она ће доћи до података који ће ју оспособити да делује на психичке функције дететове и да процени њихову каквоћу и јачину. На овај начин општи закони душевног развића истичу правац акције кога треба следити у васпитавању и обучавању; начин како се број развија у раси или у детету сугерирају корисне мисли у погледу на почетну наставу у рачуници; а тако исто из закона памћења или заборава, кадри смо да изведемо практичке упуте за начин како треба детету излагати ствари што их учи.

Чиста психологија и сувише је мало коракнула у напред да би нам могла дати тачне одговоре на хиљаду питања што се намећу васпитачу. Често је пута потребно да примењена пси"хологија иде напред са својом сопственом робом. Она ће се држати емпирицизма: она ће почети са питањем и проти општих закона она ће истраживати знаке, рецеписе. И тако пошто није кадра да из закона памћења који су недовољно установљени изведе закључак од икакве позитивне индикације у погледу на најбоље процесе предавања правописа (ортографије),