Учитељ

434 Учитељ

ЛИСТАН

Мих. М. Станојевић j

Из „мојих успомена“

— Наставак —

Ш. Моје учитељевање. Прва година службе и — прво разочарење!

Освануо је најрадоснији дан у моме животу! Постао сам

учштељ. После толиког школовања, мука и патњи које доноси.

живот сиромашнога ђака; после толиких напрезања и труда да се савлада оно знање, које је потребно за живот; после оне круте стеге, којом је спутан школски живот, постао сам свој човек, слободан самосталан грађанин, народни учитељ.

Добио сам учитељско местоу К..... једној од бољих варошица југо- западне Србије. То је, дакле, моје прво учитељско место.

Ко је срећнији од мене2 Плата ми је одређена — 66 дин. и 66 п. дин. месечно!

Интересантна је ствар да ја, док сам био ђак у учитељској школи, никада нисам мислио ни водио рачуна: колика ће ми бити плата као учитељу. Па и сад кад сам постављен за

учитеља ја нисам водио рачуна о величини награде. Мислио.

сам: држава о томе треба да води рачуна и она се брине за опстанак и будућност сваког свог службеника па, ваљда, he H о мени. Ја сам мислио: ако се будем трудио и радио имаћу од чега живети а ако не — неће ми бити нико крив.

Али да се ко у опште тада буни на мале плате, да је протествовао и тражио већу награду — то би било чудо.... у ондашњем идеалистичком времену. Стога сам ја, као што рекох, ступајући у учитељску службу први пут — био весео, срећан, раздраган. Ну оно, што ме је највећма раздрагавало било је силно одушевљење за „свети и узвишени учитељски позив“, о коме су ми наставници у школи толико говорили.

Помислио сам тада, кад први пут ступих у нову дужност: Боже.

мој, какав ме племенит и корисан рад сада чека; какве наде

полаже народ на учитеља; какву моћ имам ја у рукама за из—

вођење културних утицаја и прогреса у народу! Ту мисао за--

|