Учитељ

Листак 435

грејавала је љубав коју сам имао према народу и деци коју сам гледао окупљену око мене како ме посматрају својим маленим очицама и прате са страхом и радозналошћу сваки мој покрет, сваку моју реч. Срећно доба! Најмилије успомене ! Па онда онај полет у раду, оно испуњавање до најмањих ситница свих педагошких и ходогетичких правила, оно скрупулозно вршење дужности у школи, на улици, у цркви. Онај топао пријем и предусретљивост колега који, све старији и озбиљнији људи, видећи мене младића, полетарца, који је тек излетео испод школске стреје, чисто се исами подмлађиваху у моме друштву и посматраху мој рад, сравњивајући с оним што су а како су они некад учили и њихов и мој рад. Сем тога, онај углед у грађанству, који су ондашњи учитељи у Краљеву имали и, расположење према мени као новајлији, за кога се већ много што шта добро чуло од мојих колега, соколило ме је, и ја сам се дичио. Ништа ми слађе није било у животу!

То је тако трајало првих месеци. Ја сам у школи радио лепо, са мојим школским радом били су задовољни и ђаци и управитељ и родитељи, а мојим понашањем и тактом у друштву и остали грађани.

Али... у мени се одједанпут поче појављивати нека сета, нека дубока мисао, која се на дну душе зачињала као маглиц;, као некакав танак кончић, који се сваког дана све више и више извлачио у вијугама можданим и који ме је узнемиравао у лепом расположењу! Мени се чинило да је ово што ја радим у школи, на улици, у цркви, мало недовољно. То није ништа мислио сам ја сам у себи. — Народни учитељ треба да нешто Још ради. Али шта Како2 С киме2 То ме је мучило. И сад се сетих онога, што сам, по где где прочитавао, а нашто нису професори моји обраћали пажњу, сетих се учитељева рада ван школе, оног другог рада, пионерског, који има да крчи пут људскоме напретку не само кроз школу преко ученика својих него и у маси народној преко младића, зрелих људи, жена и стараца.

Е, али за то је требало испитати средину, имати програм, наћи начина и средстава, и бити најзад спремљен и га тај рад, као што сам спремљен за рад у школи. А тога свега ја нисам имао. И то ме је мучило!

Ну један случај поможе ми да макар и мало задовољин моје амбиције. Седећи једне вечери у друштву млађих људиу