Учитељ

684 Учитељ

Ето и то је једпо велико дело, за које он није одликован ни једном похвалницом а камо ли орденом. Зато што је био скроман, зато што није био дрзак. Али је зато и после 25 година служења у гоме месту најурен одатле због тога што је „увредио посланика“, или управо што је био поносан и није дозволио да га посланик вређа и шиканира. Још је по том служио у три места, па је онда пензионисан и као пензионер живео у Крушевцу до ових дана.

Али оно што није урадила држава за њега урадили су његови ученици. Поред безброја благодарности, поштовања и чувања његових слика у њиховим кућама, он је доживео једно такво одликовање или боље да кажемо моралну сатисфакцију од својих ученика, какву ретко који учитељ доживљује.

Године 1910. славила је В. Шиљеговачка Земљорадничка Задруга један јубилеј, на који је био позвани Чика- Сима из Крушевца, Тој свечаности присуствовао јеи Г. Михајло Милошевић учитељ из Београда, као изасланик Учитељског Удружења. И што је најинтересантније ту су се сусрела два ђака са својим учитељем : Мих. Милошевић, један од његових првих ђака у том селу и Сретен Динић такође његов ђак у истом селу. Ту је пало много дирљивих речи између старога учитеља и његових ђака, из којих се видело да тај јубилеј не славе само његови ђаци, него и он сам. Јер је у својим ђацима видео себе и резултат свога рада. И кад су пале речи у част и славу његову и његова рада, он се само скромно осмехнуо и рекао: Гаси овци моја. Куд ћете лепшег и очитијег одликовања и признања од тога!

ја не знам колико му дугују његови синови: Пг. Милан Симић и п. пуковник Божин Симић, али ја рекох што бејах дужан да рекнем и припалих ову воштаницу моме добром учитељу Сими Поповићу. Вечан му спомен. i

Сретен Динић._