Учитељ

Задаци учитељске организације 1E

дорасна детета за школовање, дакле, више је остало неуписане деце у школу, но што износи број уписане деце у школу! Кад тако стоји стање ствари у београдском и крагујевачком округу на сваки начин да је стање у осталим крајевима још много неповољније. По службеним подацима у целој пређашној Србији и Црној Гори било на почетку нрошле школске године свега дорасне деце за школовање у народвим школама 224.974деца, од тога броја примљено је било у све прве разреде69.700 дорасле деце за школовање, а остало је непримљено и: неуписано у основну школу 155.274 дорасле деце за школовање, а то значи да се тек једна трећина дорасле народне. младежи за школовање школује, у основним школама а две: трећине остављају без икаквога школовања, па чак и без писмености! Зар такво стање у истини не запрепашћава2

Оволико велики недостатак школа и учитеља за само основно образовање народне младежи је једна веома велика: наша национална недаћа, али има још једна исто толика недаћа, која удружена с првом тек чини право зло. Та друга велика недаћа долази због друге велике мане и недостатка у систему. наших народних школа, а која се састоји у томе, што за школовање народне младежи после основне школе у великоме делу. нашега народа нема никаквих других школа за продужно образовање, у којима би народна младеж по свршетку основне: школе прво утврдила а потом и проширила стечено знање у. основној школи новим и потребним знањима за послове којима. ће се младеж одати у животу као људи. Ова мана и недостатак“ у систему наших народних школа овако је престављена у службеноме извештају једнога нашега старијега школскога надзорника: „Жалосно је видети ове отресите сеоске дечаке и девојчице како одлично читају и пишу, лепо израђују писмене: саставе, лепо и правилно мисле и говоре, како се за навек. растају са школом и учитељем, како излазе из школе да забораве све што су у њој тако лепо научили, да сав четворогодишњи труд ишчезне, и то само зато, што после основне“ школе нема више никаквих школа за продужно образовање: сеоске омладине; што нема ни књига, ни листова ни предавања, ни читаоница, ни књижница ни ничега!“

Ако испитујемо шта бива са народном омладином која: заврши школовање у основној школи, онда видимо да један