Учитељ

12 a Учитељ

мали део, по правилу из имућнијих кућа, продужује школозвање у средњим школама, а други, такође мали део, одлази у градове на занат или у трговину, а највећи део остаје да живи зи ради на селу. Онај део сеоске народне омладине, који прс„дужи школовање у средњим школама, или се ода занату или трговини, за навек је изгубљен за живот на селу. На селу „остаје да живе и раде само они, који су, по мало пре ваве„деним речима једнога школскога надзорника, тако лепо били научили да читају и пишу, да мисле и говоре и израђују писмене задатке, али који се остављају без продужнога шко-ловања, и за навек расгају од школе и учитеља баш онда, кад сеоска народна омладина у других напредвих народа тек почиње да стиче погребна знања за послове од којих ће жи«вети као људи.

Тај недосгатак у школама за продужно образовање сеоске "народне младежи чини те и оно знање, које сеоска деца добију у основној школи, брзо ишчезне по растанку са школом, па чак и сама писменост. То је потврђено и нарочитим испитизвањем сеоских младића и девојака, који су свршили школовање у основној школи пре десетак година, јер је свакад утврфено да им је ишчезло из главе све што су били научили у „основној школи. Тиме се довољно објашњавају и појаве, које многима изгледају загонетне, а то су, од куда долази то да се _ апколовани и нешколовани у основној школи нимало и ниу чему не разликују кад псстану људи, да се не виде ни минималне разлике у животу и раду сељана једнога села у коме погтоји школа од пре 50 или 60 година, и другога села, у коме никад није било школе, или да се и они, који су прошли кроз основну школу као људи бележе при попису у неписмене 2

После ових излагања довољно је јасно да се резулгати које даје основна школа, зато што је остављена сама без других школа за продужно школовање народне младежи, а нарочито сеоске народне младежи, тако слаби и ништавни да се они и не виде као и да их нема.

Може се једно овакво тврђење порицати колико се хоће. „Оваква тврђења тешко се признају и усвајају, заго што су неповољна. Мнотим људима често пута више годи да живе у „ријатној самообмани, но да отвореним очима посматрају дожађаје око себе па виде непријатности. Али нашто се завара-

а“