Учитељ

Књижевни преглед 89

дози са Ризсће! ом на челу најрадије примили. Да се покаже, у каквој је вези етика са логиком, писац се служи Хегеловим учењем. Највише се пак задржава на Вунтовом учењу о психофизичком паралелизму, да докаже, колико је психологија битна помоћница етике. Вунтово рашчлањавање психолошког субјекта створио је могућности да се одреди етичка вредност чина „те се етичка вредност чина условљава циљем, коме служи, намером из које је потекао, и осећањем, које га помаже или му се противи. Ако се све ово по Канту назове вољом, онда видимо, да је основица етике психологија, која о вољи доноси своја суђења“. Но етика пак собом служи као помоћница филозофији права, коју су стварно отпочели израђивати (Огобиз и Нођђез по којима се „право мења са променом културе и социјалних односа“ али етика је та, чијем се критеријуму подчињава даљи развој права. Па ни у естетици није се могло избећи од овог етичког критеријума, То се види из разматрања односа доброг према лепом. Етика је поделила естетику на идеалистичку, по којој садржај чини ствар лепом, и на формалистичку, по којој форма изражава лепоту ствари без икаквих примеса етичких. Првој групи 'естетичара припадају 5сћенпа, Hegel и ЗУсћорепћашг а другој Неграг и Дттегтапп. Разматрања односа етике према религији пружају нам најваше интересантности. Пажњу читаоца задржава писац на „Осћ]ејегтасћег-у, који се трудио, да одвоји етику и метафизику од религије, на Нереј-у, који историјски посматра веру као фазу прогреса, и Ееџегђасћ у, по коме је теологија сушта антропологија „Бог пак остваритељ човечјих жеља, које се мењају са напретком цивилизације“. По неким се писцима појам Бога не може извести из физичких већ из етичких закона. Кантовци су из етике изводили свој постулат категоричког императива а одатле и појам Бога као његов повод. „Тек су еволуционисте и монисте изводили етичке појмове без обзира на религију је-

дино из природних наука, али је — вели писац — и највећи мониста Наскеј и овде узео речи „монистичка религија“ сматрајући етику и религију за једно исто. Бл. Рад.

'— Наставиће се. —