Учитељ

Васпитање у нашим народним школама 205

њиховим потребама, њиховим жељама, њиховим интересима и да га замени другим који потиче из захтева природе самог детета.

Ја вам госпође и господо, износим све у најкраћој форми. Како му драго, али борба да се сруши систем старе школе и појава нових праваца и система, нових метода рада, очито нам казују да и ми морамо кидати са старим предрасудама и навикама. |

У нашој земљи су на реду две крупне ствари: закон о нар. школама и нови наставни програми. Учитељство се је заинтересовало за закон и рекло своје мишљење, али нажалост више је говорило а материјалним стварима а мање оним које утичу на дух школе и наставе; учитељство треба да каже своју реч и о наставним програмима, па се до сада није чуло о томе ништа позитивно. Када се ствар сврши заљуду је викати и протествовати. Ако хоћемо нову школу, ми морамо казати какву хоћемо. Досадања је вршила своју функцију под другим околностима, у другом времену; сад су прилике друге, па је и задатак школе и тежи и компликованији. Васпитање наше деце по нар. школама мора имати свој одређен смисао, систем и успех. |

Но упоредо с тим ми се морамо постарати за наставнике који ће схватити смисао тог новог живота, нових потреба, који ће бити спремљени за рад у тој новој — бољој школи, који ће васпитни идеал дићи на ону висину којој сви тежимо. Морам овде навести неколико мисли једне врло практичне списатељке: „За школу будућности морају учитеље приправљати сасвим нови семинари. Патентирана педагогија уступиће место индивидуалној и само онај који се од природе и самокултуром умије са децом играти, са децом живети, од деце учити, који за децом жуди, биће намештен у једној школи да ту сам себи начини-личну „методу“. Док се сада у настави велича објекгивност, сваки велики васпитач баш напротив утицао је тиме, што, је у највећој мери био субјективан ! „Учитељи це моје замишљене школе имаће кратко радно време на дан; богат одмор — велику награду — као могућност за даље развијање и време службовања највише 20 година. Моја за: мишљена школа неће се све дотле остварити док државе буду своје највеће жртве доприносиле милитаризму. Тек кад овај буде савладан, толико ће се постићи у развићу да ће се