Учитељ

УЧИТЕЉ

Београд, јануар 1923. Св. 5. Год. 1. Ор 00 ОВ TD ОСЕ САВЕТА Вар ари 92 аб OD OD ID OD

Јов. Ђ. Јовановић, проф.

ЗААЧАЈ И ЗАДАТАК НАСТАВЕ МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА"

1. Психофизиолошки значај говора.

Говор је, као што смо још у почетку споменули, најсавршенији психички облик извесних покрета, и као такав он претпоставља потпуно здрав и нормалан телесни и душевни развитак код детета и човека. Особе са, делимичним или потпуним недостатцима говорних и слушних органа лишене су способности говорења и споразумевања са другим лицима на матерњем језику („тепавци“, „мутави“ или „глувонеми“), а „слепи“ опет не могу уживати у књижевним производима због недостатка чула вида. јасно је дакле да говор у овом ужем смислу представља читав низ уређених душевних радњи, које су условљене нарочитим психофизиолошким механизмом.

Анализом овог психофизиолошког механизма долази се до ових горњих састојака: 1) до изговореног гласа или речи (моторна говорна представа), 2) до чујног или слушаног гласа или речи (акустичка говорна представа), 3) на вишем ступњу развитка: до прочитшанор гласа или речи (видна представа слова) и 4) до написаног гласа или речи (представа о покрету за писање слова). Међутим, сви они психофизиолошки елементи товора по себи не би значили ништа, када се сваком од њих понаособ не би придружила и 5) каква индивидуална конкретна или која друга представа одређене садржине. Управо у тој тесној асоцијативној вези између говорних елемената и представа огледа се највећи значај говора за развитак мишље~

: Пуштамо, по обећању, овај одељак из Методике матерњег језика, т. Јове Ђ. Јовановића проф. и садашњег начелника одељења „за основ. наставу, која је пре врло кратког времена угледала света, 0 којој ћемо донети и опширнији прикав у овој свесци „Учитеља“. Уреда. ј•

,