Учитељ

| -| | |

284 , Учитељ

ња и осталих творевина људског ума. Истина, има мишљења и без говора, н. пр. код глувонемих, или кад се човек „удуби“ у своје мисли, али све то тек говор, било мимички или артикулисани, извлачи на позорницу људског сазнања. Својом особином говора дакле човек се уздигао изнад свих осталих живих бића око себе, јер је само он у стању да производи особене и веома сложене покрете говорних органа ради именовања својих представа, осећања и жеља.

Подстицај за покретање говорних органа или за постанак моторних говорних представа долази од једног нарочитог места у моторном региону великомождане коре, које се налази на крајњем делу најниже чеоне вијуге. а. зове се Брока-ов цен-

"тар. Разорење овог центра повлачи за собом гешосш“ говора „У

(моторну афазију). „Човек кога је то снашло располаже још са свима својим чулним представама; он такође разуме и што му кажете, покреће језик, грло, усне и непце као и пре: обољења, али је на свагда изгубио фину комбинацију за покрет језика, грла, усана и небаца, која је потребна да би се изговорила ма која реч“ (Цијен). С друге стране опет, акустичне. говорне представе постају у слушној сфери великога мозга, у сензоричком центру за говор, који се код дешњака налази у левој хемисфери највише слепоочне вијуге у т, зв. слепоочној (темпоралној) кришци. Ако се овај центар разори на т. зв. Вернике- овом месту, онда се губи само разумевање речи, а говори слушање и даље остају. „Особа код које је оболело ово место још врло добро чује изговорене речи, али не распознаје слушане речи, те их не разуме: оне јој звуче, као да су речи каквог туђег непознатог језика. Види ли означени предмет, онда га одмах распознаје. Очевидно је ова особа изгубила We Rai CHHKe cehaMa peuH“, — „OHa je „MyIHleBHO глува“ за речи“. | Што у овом психофизиолошком и патолошком смислу вреди за моторне и акустичко говорне представе, то вреди и за оптичку представу при читању и моторну представу при: писању. Видне представе о прочитаним речима постају нешто дубље у унутрашњости потиљачне кришке великог мозга, а представе о покретима за писање у близини моторног центра

: Опширвије 0 овоме у Цијеновом наведеном делу, стр.135—188 и 234.