Учитељ

340 Учитељ

тање). Он се бави поглавито питањима о реформи школа а за. разраду педагошке науке и реформу у настави и васпитању постоји особени педагошки часопис: „Мопагћеје јат радагоgische Reforme. | |

1920 године издати су нови насшавни програми. Ови су садржавали и прописивали мивимум и максимум наставне грађе, а наставницима и школским управама. су допуштена и по"требна одступања с обзиром на разне прилике и околности, и и потреба које потичу из особних прилика.

1921 г. Учитељске Коморе израдиле су и пројект за нов школски систем. По том пројекту школски систем чине ове врсте школа: основне школе, средње школе, продужне школе и стручне школе, и високе школе. |

Основне школе Деца се примају по навршетку 6 год. Учења траје 4. године. Похођење је обавезно.

Средње школе. У њих се примају дечаци и девојчице по свршетку основне школе. Учење траје 4 године Похођење је такође обавезно, Оне имају два типа за даровитију и слабију даровиту депу. Прелазак из једнога типа средњих школа у други допуштено је.

Продужне школе. Продужне школе служе за проширење и допуњавање образовања по свршетку средње школе да младеж обадва пола од 15. до 18. година. Похађање је обавезно, а настава није непрекидна.

Стручне школе служе за стручну спрему. Учење у њима није обавезно.

Ввсоке школе служе за више обавезно образовање. За студенте примају се ђаци по свршетку средње школе, и по положеним пријемниним испитом.

Досадање Грађанске Школе укидају се.

Код питања о спроми учитеља појавила су је подељена мишљења. Преставници високих школа допуштавају школовање ђака Учитељских Школа, али само на педагошким ака„демијама, које могу бити поред Универзитета, али које не стоје а њим ни.у каквој вери, или да се Учитељске Школе реформишу тако да њихови апсолвенти добију више опште образовање. |

Да би могла више образовање и деца сиромашних ро„дитеља добит решено је, да се пређашње Војничке Академије