Учитељ

12

Белешке | 359.

и смисао као н. пр. 261 алинеја 2 озго: матерњи а треба: на-_ мером стр. 262. атин. 4 оздо: подела а треба модела, стр.. 263. алинеја 5. озго: пажња а треба тежње и т. д. У цитату по Кегзсћепзјефпеги штампане су речи: Кпдегкбрге и Кирфегкезве! малим почетним писменима а треба великим.

НЕНРОЛОГ

# МИЛАН МАТИЋ

учитељ у пензији

17. децембра 1922 године, умро је у Косов. Митровици овај учитељски „ветеран. ,

По свршеној Богословији у Београду, скоро пуних 42 године био је сеоски народни учитељ. Последње службено место било му је село Рибник, код Трстеника, у коме провео првих 28 година својега учитељевања....

Пок. Матић, несумњиво, спада у ред оне генерације наших учитеља, која је својом спремом, радом у школи и истинском службом Отаџбини — високо уздигла углед учитељев, као јавнога културног радника, и значај народне школе у држави. — Данашња наша школа је резултанта рада учитеља старијих генерација. Живећи и радећи у селу, пок. Матић је, као мало који, познао живот наших сељака, о којима је доста и писао. Најрадије и најчешће је те написе објављивао у „Босан. Вили“. У томе часопису штампани су му и многи преводи, махом с Руског језика. Он је био и један бољих наших Есперантиста. Да би могао конвезирати тим језиком са г. Сретом Аџићем, управитељем Учитељ. Школе, тражио је, после рата, конкурсом Јагодину и: „остало му је жао“ што ју није добио. |

По својој молби пензионисан је. 27. јула 1922. год, и том приликом је и одликован орденом „Св. Саве“ IV реда „за четрдесетдвогодишњу предану службу у сеоској народној школи“. После пензионисања отишао је у Косов., Митровицу,