Учитељ

360 Учитељ

ња остатак живота проведе код своје удате кћери и зета. Пред свој одлазак у Митровицу, писао ми је из Рибника 9. августа 1922 године, поред осталог и ово:

| — Чим се смирим у Митровици и чим уредим ствари, радићу, разуме се још неки посао, па ћу, узгредно довршити један посао, за који сам прибирао грађу пуних 42 године, и који је наша Академија Наука примила да штампа о државном трошку. Ако не ове, онда сигурно до године имаћеш задовољство читати тамо: сшару и нову школу; старог U модерног учитеља; стари и нови надзор и др.... Мило ће ми бити да те доживимо, и молимо се Богу да доживимо, па ћеш видети. Многи ми кажу да сам дремао за 42 године, е, сад је на мене ред да им кажем шта сам и друго радио, и поред опште оцене рада у школи 4,80“...

Али, вај: „Ум за морем, смрт за "вратом“. Добри Милан не дочека, да види отворен свој дугогодишњи труд и рад. На друговима је и пријатељима његовим, до тај рад не остане не објављен. /

Колико је пок. Милан био утанчаних родитељских и васпитачких осећања, огледа се и у његовом поздраву, који је у поменутом писму упутио мојој деци:

— Искрено их поздрављам с препоруком и саветом: да ништа слађе за децу нема, него се вртети око својега огњишта око оца и мајке, јер шо је стожар око којега се све окреће, и · одакле баш и почињу концентрични кругови наставе и знања.

Бог да те прости, добри друже и пријатељу Милане, ти си и у последњим данима твога живота мислио о народној школи и о њој машти ти си у гроб отишао са идеалима правог народног учитеља. |

Лака ти грудва Отаџбине била, јер си је посложио часно

и корисно. БР. Ст. Мићић, реф. Мин. Просвете.