Учитељ

368 Учитељ

тер надмашује све остале облике њене научне организације. Као социјална наука, педагогика нема само потребе да има на уму природу и социјални циљ васпитања, већ да студира васпитни факт у односу према структури и социјалним облицима и у односу према еволуцији социјалних одлика, па били они сталне природе као: породица, друштво, држава или несталне и променљиве или релативне извесном простору времена или фази еволуције као: морал, право, религија, уметност наука и т. д. Педагогика, посматрана само као философска наука, била би спекулатизна и апстрактна само као антрополошка наука била би непотпуна, ограничена на индивидуу посматрану као изаловано биће, док се она не може замислити до као члан колективности; посматрана као наука унутрашњег живота васпитних института, била би мизерна, емпиричка, ограничена на једну сувопарну збирку школских прописа; посматрана само у својој историји, била би немогућа да упути васпитанике њиховом циљу у садашњем друштву и да спреми генерације за будуће друштво. Њена је студија широка. и дубока као и осталих социјалних наука, везана за студију свих осталих њених облика: да се педагогика индентификује са животом, да се одреди тачан објект њеног садржаја, да утврди општи циљ индивидуалних и колективних ноступака, да расветли узајамну акцију коју врше васпитање, организми и социални идеали,: O.

Несхватање потребе, да се педагогика сматра највише као социјална наука, произвело је онај васпитни индивидуализам, који сматра васпитаника као једно засебно биће независно од . других. Такво је схватање једна чиста апстракција, која не попостоји у ствари јер индивидуа живи у заједници, којој помаже, којој пружа своје активности и припада више породици, школи, друштву, него самој себи.

Социјална педагогика тражи основицу у сличним наукама а нарочито у социјалној и колективној психологији, које помажу циљу социјалног васпитања: прво, са студијом како се образује заједнички дух једне колективности и'друго, са сту-

дијом феномена, који проистичу из иноганских и хетерогених агрегата индивидуа скупљених у истом простору за један кратак период времена.

1 Alberto Stratico: „Peđagogia sociale“ 1910. Remo Запдгоп. РаТеппо.