Учитељ

384 | y nu Te Jb

спавају, тако дете не треба прерано духовно будити, нити прерано му прописивати строге регуле мишљења и посматрања. А највећа ће се опрезност и ограниченост у томе показати, ако у опште рад и учење деце у првој настави носи карактер игре, те кроз игру уводити важност правила или закона у реду п раду. Али, сваки начин игре одсудно се противи сваком логизирању чисто психолошких процеса дечјег учења. Јер ред рада или рад по реду, и правило рада или рад по правилу није исто што ред учења или учење по реду, у циљу извођења апстракција и генерализација, објашњења и поука; то није исто што пречишћавање, сређивање и утврђивање сазнања у пој-

мовима. || (Свршиће се)

Андра Гавриловић проф. · Етички назори Симе Милутиновића

и се већ да се искрице поезије правих песника и изреке добрих мислилаца примају као догме морала, мудрости и поуке. Разложито вели наш песник Сима Милутиновић:

У мудраца четвере су очи, Наћ' се знаде у преврату свега, И прозире даље од обична.

Колико човек речју поучити може друштво, народ, потомство — велики духови ту поуку пружају у далеке будуће векове. Она је врло разнолика, а кад што се у њој могу наћи и противности које изненађују. Све треба примити и схватити као резултат времена, психе и личности и средине, и као израз тежње онога „што зри у најбољим главама мога доба“. Такву појаву имамо и у народним пословицама: у њима ћемо наћи оправдања и потврде за најсупротнија гледишта. Ипак се оне сматрају као израз духа и искуства, те у широкој области усмене књижевности заступају поуку која се у ДИО литератури црпе из миогих зборника. —

Крупна је појава у нашој књижевности Сима Милутиновић. Његово је име знаменито и пред онима који дела његових нигда читали нису, као и пред онима који их читати нису умели. Историја Књижевности тумачи у чему су значај и врлине