Учитељ

Етички навори Симе Милутиновића ~. 399

Милутиновића. Моралне, пак, искрице, и сентенције које се уочавају у његовим стиховима долазе у врсту најлепших гнома. Класификовати њих по идеји, и тако сређене изнети их, значи урадити посао који ни у овако материјалистичком веку у каквом живи наша генерација неће бити на одмет ником који полаже на васпитање духа и на јачање морала. То ће, надамо се, показати и врсте које даље долазе и исписи њених стихова из Милутиновићевих, данас тешко доступних, дела. Све пак треба узети као прилог познзвању моралних и васпитних назора великог песника нашег.

Много је говорено о неразумљивости Милутиновићеве поезије. Историја и то зна протумачити. Било је, на пример, жалбе да је „наше старе писнике тешко читати, али нарочито Милутиновић се само по невољи и под морање може читати“. На такво је, горе него некултурно, сматрање најбоље одговорено кад је још пре шест деценија опажено да га „тек онако

могу патуљци схватити“.

* * *

Да би се назори морала у поезији Симе Милутиновића боље схватили и правилније проценили, треба уочити доба његова рада. Милутиновић је био млад и одушевљен учесник у борби за ослобођење Србије 1804—1815. после тога ге ступио на књижевни форум. Његово је литерарно пословање тра-

јало свега три деценије — умро је претпоследњег дана 1847 године. А доба од 1816—кад је Сима написао прву своју књигу, штампану тек 1837 — па до смрти његове у ствари је било

време у коме се продужила ранија борба. Малу је Кнежевину ваљало сређивати и спремати је за даље ослобођење Српства.

Уз рат музе ћуте — а ако проговоре, оне морају опет гово-

рити 0 рату и о врлинама добрих ратника. Ратну срећу додељује Бог: ту су, дакле, мисли о Богу; та је срећа колебљива: реч је, према томе, о пролазности и о непоуздању у њу и још о сталној мени и о вечитом кретању; пред очима је ратника велика задаћа, због чега је потребно прегалаштво, поуздање у себе, пожртвовање и прегоревање, потребно је угледање на велика дела у прошлости света и свог народа; на супрот, пак, свему томе стоји фарисејство света: оно за добрим чиновима иде као што сенка хита за светлошћу. Такви могу бити; и