Учитељ

Писмени састави у основној школи. 407.

размишљање и утувљивање. Оно је згодно и по томе, што деца могу написану ствар да пречитавају и, по потреби, попорављају, докле год њихов изражај мисли не добије изглед потпуности и завршености. Разуме се, деца ће постепено, сразмерно своме схватању и савлађивању овога градива, све мање тумарати иу раду све више напредовати.

При све том, деци је у овоме послу неопходна учитељева помоћ. Постепено само, сразмерно постигнутом успеху, можемо их остављати себи самима.

2. Сшил и састав. — У једноме писменом саставу могу се разликовати три процеса: изналажење идеја, које ће ући у састав; распоред, изношење тих идеја једне за другом у прикладном реду, и писање или изражавање, што је могуће боље, тих истих идеја. Некада су се писмени састави по школама звали сшилизација, што им је изгледа давало значење обичног вежбања у начину изражавања. Међутим, они то нису и реч стил се не може на њих применити, јер „стил. — то је личност“, каже Бифон. То је реч, која означава карактеристичну својственост оне личности која пише и одређена је интелектуалним темпераментом дотичне личности. Према томе о њој не може бити говора у простим и грубим дечијим реч«ницама, где се износе само опште мисли и идеје. Реч састав је сама по себи мање сујетна, а смисао јој је тачно одређен. На пример, у томе се смислу и каже: саставити, написати какав задатак из историје, или начинити какав извод, зашто је довољно само ставити на хартију идеје, које се већ имају готове у глави. У толико су писмени састави сложенији и тежи, што пре него ће се изразити оно што хоће да се каже, треба то добро утувити и довести у известан ред, С тога се при обради овога градива деца морају водити тако рећи за руку и корак по корак. Најважнија ствар је овде да се дечија духовна средства повећају и деца се науче да умеју извлачити оно што им је најпотребније и најзгодније за задатак који има да напишу.