Учитељ

Књижевни преглед 501

Кад ми је писац ове кљижице неколико месеци пре њене појаве излагао гледиште, које мисли да изнесе у њој, ја сам ту, саслушав га без прекидања, рекао једну једину реченицу: „Па Ви то хоћете да оживите Аристотела!“ Његов израз лица "после тих речи одавао је његово разочарење, јер је он очекивао много већи утисак од свога излагања. Мени је онда пало уочи да он ниједном речи није поменуо Аристотела, а да ли «се томе разговору има да захвали што су у књизи две-три странице (65—67) посвећене њему, не знам. Само морамо одмах истаћи ла писац, који би као „оснивач“ Етике средње мере морао познавати Аристотела, читајући га ако не у оригиналу „а оно бар у ваљаним преводима, говори о свом великом претходнику из четвртог века пре Христе само на основу онога што је Гомперц у свом делу „Грчки мислиоци“ рекао о њему. Чак ни у одељку о односу облика према садржини, у коме се Аристотелове мисли разрађују (и ако не на срећан начин), не помиње он Аристотела тако да и неупознат читалац може увидети чијим се мислима служи. j

Већ према реченоме јасно је да „средња мера“ није нешто сасвим ново. Ну погледи Милошевића не поклапају се у свему с погледима Аристотеловим и то не само-онда кад су ови последњи Милошевићевим противречним извођењем изопачени. Аристотело је у средини између крајности налазио суштину етичких врлина док је основни етички принцип тражио у еудемонији, највишем блаженству које се постиже радњом ума. Милошевић узима „средњу меру“ као врховни етички принцип и тиме иде даље од Аристотела, али не унапред него уназад и по времену и по вредности таквог корака. То ће нам одмах бити јасно. |

Говорити о „мери“ у питањима о моралу представља једну бесмислицу од самог почетка. „Мера“ претпоставља „мерило“, тј. потребно средство за мерење. Њега Милошевић нема нити га може добити на начин помоћу кога он расправља етичка питања. још мање може „средња мора“ да буде истакнута за основни етички принцип, за „крајњи морални мотив“, · за „општу норму свега моралног развитка“ (стр. 6). Јер „средња

мера“ претпоставља друге две мере, између којих је она средња. На основу чега се утврђују све те мере2 — Из целокупног излагања у овој књизи излази да писац мисли да појединац