Учитељ

502 · Учитељ

може сам у себи, тј. у свом схватању да нађе потребно мерило. Тиме нас он одводи тамо где је био Протагора са сво- | јим познатим хомомензура-ставом: „Човек је мера свих ствари. онога што јест, да јест, што није, да није“. Мерило за човечје поступање налази се према томе у самом човеку. Добро и зло дати су само као појава, а мудрост се човекова састоји у томе да појаву рђавога претвори у појаву доброга. Тако M KOM, Милошевића: шта ће за појединца бити „крајности“ а шта „средња мера“ зависи најзад само од човека и његовог схватања. Етика средње мере према томе не значи више оживљавање Аристотела већ софистичког учења, оличеног у Протагори..

Милошевић, међутим, не помиње ни софисте. Он покушава другим речима (ја велим речи за оно што би он хтео да назове једном модерном методом) да нам покаже потребу да се „средња мера“ усвоји као врховни етички принцип и као „васпитни идеал, основ моралном карактеру“ (стр. 7). Ми смо већ истакли да је резултат његовог „мерења“ један бескрајни релативизам. Овај је резултат нарочито незгодан за Милошевића, који тражи „лек општој слабости једнога социјално-етички слабо развијеног, за напредан друштвени живот недовољно васпитаног друштва“. Он и по другим својим радовима, изгледа, хоће да истакне друштво изнад индивидуе. У ствари пак заступа он најгрубљи индивидуализам помоћу своје „најкрупније истине, заступљене у норми средње мере“ (стр. 9). И та противречност, која није једина али свакако једна од највећих код Милошевића, кад се узме укупно с осталима и с. развученим, сумарним, нејасним и несређеним излагањем узрок. је што је М. постао тип писца многих и дебелих књига које нико не чита. Зато ми разумемо оног добросрећног критичара који је, приказујући ову књигу, нарочито истакао да није велика и да се лако чита. При једном тако појмљивом олакшању ми разумемо зашто је он ову малу књигу Милошевића обележио као нешто најлепше што је он написао. Ако ту заслугу призна Милошевићу и Гена Кон, који због много веће опширности „Наставних Метода“ него што је погођено није хтео да штампа последњи одељак (сравни стр. 5 Етике;, ја му је извесно не спорим. Ако се Милошевићу овакав суд о његовој етици учини сувише строгим, може се тешити тиме што ће