Учитељ

Књижевни преглед 507"

Најзад кад су се у почетку нове школске године опет појавиле још горе колективне акције (тада против управитеља). онда је Министарство Просвете нашло да управитеља (1. |. писца) треба пензионисати из „стручних разлога“, мада јеиначе био политички једномишљеник министров. То свакако није била „средња мера“, али писцу, који лако нађе „средњу меру“ кад су у питању други а тешко кад је у питању он сам, не остаје ништа друго него да Министру Просвете призна такође право на једну меру, која није баш „средња“, кад. „средњу“ на име не може да нађе. С тим признањем он ће морати и сам да увиди колико је неозбиљно. намештено и. бесмислено излагање, које испуњава његову књижицу.

Други пример, који је у вези с мојим животом, тиче се - она „два академски титулисана господина.“ Нема смисла да и: тај случај овде износим, јер су у питању личне ствари, али је и он употребљен на сличан начин као и први пример. Истотако не би се нашло разлога за измену мога суда о овој књизи, ако бих се дуже задржао на осталим примерима.у овом другом, за писца важнијем делу Етике средње мере. Уколико тај. суд није већ изречен, ја га на крају само допуњујем.

Посматрано с етичког гледишта, усвајање захтева „средње мере“ за врховни принцип моралности представља једну бесмислицу; узето пак с. педагошког гледишта, истицање средње мере за васпитни идеал значи исто што и немати никакав. идеал, а упућивање ученика да џоступају по тој „норми“ на начин како се у књизи износи било би исто што и стварање људи без одређености, без сталности, без карактера, стварање тав. бескичмењака, који се опредељују према приликама и свом. моментаном расположењу. Ако је таквих људи мало у нашој. животној заједници и ако се жели увећање њиховог броја, онда. се рецепт Милошевића може примити; иначе не.

| Др. Вој. Р. Младеновић,

Црни дани. Забелешке једног гимназиста. Написао Мих.. Сретеновић учитељ. Издање књижаре Рајковића и Ћуковића.. Београд, величина 12 таб. средње осмине, Цена 15 дин.

"Наш друг и познати приповедач Мика Сретеновић учит. у Београду, пошто је ранијих година, попут пок. Јанка Веселиновића и пок. Ст. Сремца, дуго време описивао наш народне