Учитељ

сљ.

16 Учитељ

нема ни једне лепе речи о раду озбиљно рађеном, и од школских радника усрдно прихваћеном. Сврха му је била, да изнесе своје погледе на предмет, своје знање и разумевање „новије историјске науке“, и своје мишљење о начину израде уџбеника, а да према томе утврди, да је мој уџбеник у сваком погледу „непажљиво израђени уџбеник,... а више као аргуменат нашим националним непријатељима против наших на· ционалних интереса!“... Ј. Јовановића чуди, како је овако лош уџбеник могао израдити „један стари престонички учитељ“ (ја сам од мојих 28 год. службе на раду у престоничкој школи стварно тек седма година), и подвлачећи да је уџбенику основа селаратистичка (!) позива централну просвешну управу, да води већу контролу над уџбеницима „за ;:истор. нагтаву (стр. 319.). Факат је, да је и г. Јовановић чињеница у тој цен· тралној управи. И онда чудновато пада његова жалба публица, да та управа не врши своју дужност, и толерира једну лошу и штетну књигу!... Кад би у истини стојало то, што јео мом уџбенику навео г. Јовановић, чудновато би било да то нике други невиди, да та књига убрзо доживи и четврто издање, да је прегледа и одобри Глави Просветни Савет, и препоручи Министарство Просвете!... Пасац бар нији никаква власт и сила... То, што је написао г. Јовановић, није н. пр. нашао ни г. Д-р Паја Радосављевић наш познати педагог, већ уџбеник топло препоручује у своме опширноме приказу.: Равлика је у томе, што потписани нема част лично познавати г. Радосављевића. А. г. Јовановић је мој стари познаник, а од 1897. и — сродник. Он ме зна као ђака Беогр. Учит. Школе. С њим сам заједно радио у Млави на општим пословима од 1894 —1897. камо сам добио службу, а он из Београда премештен. Сарађивао сам донекле на његовој и г. Којићевој „Просвети“ (Крагујевац), и најзад долазио због разних узрока и до несугласица, па и до полемике путем партиских листова, и то баш поводом уџбеника из Историје, мада смо, поред других и ми, сваки за свој рачун, били пред Гл, Просветним Саветом. Г. Јовановић је у прошлој години поднео био по__њуду — акт без рукописа — Учит. Задрузи да се прими издања његовог уџбеника, пошто је већ примљен мој уџбеник, И, докле сам ја био лојалан, све раније опростио и заборавио, и извесним поступцима у току рата и после рата дао доказе заборава и широкогрудости, г. Јовановић се сматрао разрешен свих обавеза. Нека му је просто, гко је у праву! Али то сад тек идемо да видимо, остављајући се објективној оцени читаоца.

Немам ништа противу тога, што г. Јовановић мисли, да се не схвата довољно значај наставе и васпитања у народним

1) „Америк. Србобран“ од 22. нов. 1922,