Учитељ

Јавна говорница 517

школама. Немам намеру да подвргнем критици читав његов став у коме оделито говори: о националном ослобођењу иДржавном „Уједињењу — по његовом мишљењу делу искључиво војске и дипломације наше — одричући да је извршено национално уједињсње, и према чему би изашле да нашу државу чува у заједници само: војска и дипломација, а не воља њених грађана. Прелазим преко чудноватог тврђења: да само народна школа може извршити народно јединство васпитањем младих нараштаја (стр, 233.), јер је свакоме познато да то јединство врше и морају вршити и преко омладине и одраслих и све остале установе државне и просветне, јер државу могу одржати само свесни грађани, докле нараштаји из нар, школа не стигну да то бреме прихвате... Прелазим преко његових разлога за потребу уџбеника, јер се све то може наћи у резолуцији Беогр. Учит: Друштва од 2. априла 1914. донесеној после мога "предавања и говора наших просветних радника.') На реду је „критика“ г. Јовановића. Прво, што г. Јовановића боде у очи, то су три реченице, које је о мом уџбенику донео орган Учит. За друге и књижаре. Сличну рекламу донео је тај тај лист и за остала задружна издања, па и за „Напредак“ г, Јовановића. Шта више потписани је његову књигу пре штампања прочитао; обратио му пажњу на неке омашке; казао му да пре говора о шшампи напише о проналаску хартије и Т. д, и г. Јовановић је то све лепо уредио, и нигде није реагирао на рекламу ни једне друге "књиге, па ни своје... А прва реченица те „рекламе“ мога уџбеника говори о издању, да је у данашњици (при скупоћи хартије, штамп. рада клишеа и т. д) — јединсшвено. Г. Јовановић одмах изврће смисао, и каже да се уџбеник „истиче као Јединствени своје врсте у данашњици“. А Задруга и Књижара, које су дале лепу хартију, лепе корице, преко 40 сликаи фотографије старих рукописа и т. д, — имале су права да се издањем похвале, Може бити јединствено издање рђаве књиге; може бити лоше издање добре књиге. Само г. Јовановић није хтео да разуме шта значи: издање, за које одговара издавач, а не писац... Затим г. Јовановић прелази на основу за израду уџбеника. Налази да се види како је она погрешна одмах, чим се уџбеник узме у руке и разгледа! Тако је г. Јовановић и радио. И отуда ћемо видети да он тврди, како се у мом уџбенику не налази оно, што ће сваки ко има воље да књигу исече и прочита... | Погрешну основу налази у томе, што је на основи наставног програма оделито говорено о Историји Срба, оделито 6 Истсрији Хрвата, а оделито о Историји Словенаца. То је, по мишљењу г. Јовановића — сепаратизам! По њему, наш је

1) „Уџбеници y OCH. школи“. Издање Учит. Д. Д. „Натошевић“, Н. Сад, 1921. стр. 36, |