Учитељ

Јавна говорница 519

вановић мисли, да би ова и друга факта помогла да се дође до националног јединства. Ја пак мислим, да многе лудости наших племена и владаоца несугласице и распре не треба износити младим нараштајима, нити основу за јединство тражити у идеалима прошлости већ у животној потреби садашњости коју прокламују народне пословице: „Брат је мио које вере био“; „Ко не држи брата за брата. он ће шуђина за господара“ им т. д. Кад будемо имали наставни програм за целу земљу, ипак ће се морати прилагодити истим приликама и поћи од ближега даљему, од познатога — непознатоме. Г. Јовановић се вара ако мисли, да ће мо нешто добити тиме, ако у хрватске и словенске уџбенике сручимо масу ствари из наше Историје и обратно. И сам је казао да се јединство не може постићи одједном. Није добит у броју страна које ће наша племена једно о другом учити, већ о избору најрељефнијих личности и догађаја, о топлини с којом се то даје, и појачању духовног апетита за даље усвајање, јер пресићеност постаје тешка и поред најлепших намера.... Ја н. пр. небих викако могао пристати на то, да изоставим из Историје српске државне центре и владавце које је народ запамтио и опевао; не бих пристао да ништа не кажем о краљу Вукашину, Марку, и Константину Дејановићу, из чијих је, српских а не бугарских руку, прешла Стара Србија и Маћедонија у руке турске, да би се рецимо, дало исто толико места „одрођеном хрв. " племству и ненародним краљевима које често народ ни по имену не зна. А не бих никако могао разумети, ни политичку мудрост државника, ни педагошко знање просв. реформатора, да хрватска и словенска деца морају почети са Историјом наших, српских покрајина, место да кроз оно што нам је било заједничко у прадомовини и при досељењу, и оно што јеу њиховој Историји најлепше, дођу до сазнања о јединству националној целини, и заједници интереса, потреба RON наоналног државног и економског опстанка заједнице.. Чедомиљ М. Тодоровић, OOU (Наставиће се)

ВЕЉЕШЊЕ

Виша педагошка школа.

У фебруарској свесци „Учигеља“ изашла је једна белешка о Београдској Вашој Педагошкој школи, у којој је регистровано: како је наређењем просветне централне власти одложен рад у тој школи на неодређено време, и ако је све припремљено што треба за њено отварање и, само је требало — да школа отпочне рад. Осуђујући поступак надлежних у Министарству Просвете, који су то учинити могли усљед тога што