Учитељ

520 Учитељ.

нису задовољни самом уредбом о овој школи, и третирајући, са свога гледишта, питање како би требало да је формирана та школа, писац те белешке, пребацио се је изразом „да наставници њени већ 2 године седе и не раде ништа, вукући плату и дневницу“, не мислећи да тим баца кривицу ва наставнике већ на надлежне факторе. Жалимо што је тај пасус ушао у поменуту белешку без ограде — што је свакако дошло. од хитње (при склапању листа) да се не задоцни излазак листа на време — молимо Г.Г. наставнике да извине за ову некоректност. Поводом те белешке уредништво је добило једно писмо, у виду изјаве управе В. Педаг. школе од ректора њеног господина Миливоја Симића, у ком објашњава и излаже рад наставника те школе на њеном организовању из кога се види да су они чинили све са своје стране да школа отпочне рад. | |

У том се писму вели између осталога и ово:

Први редовни професори В. Педаг. Школе постављени су 5. фебруара 1921. год. Одмах по постављењу они су се прихватили припремних радова око организовања школе, а ти послови нису били ни ситни, ни малобројни, кад је од школе у истини тада постојала само кратка Уредба. Нити је било зграде, ни одобрених финансијских срестава за набавку онога што је најпотребније једној новој школи. Али радећи припремне послове, било сами, било са професорима В. Педаг. Школе у Загребу, први редовна професори нису напуштали ни дужности на којима су се затекли при постављењу, или на њих упућени после постављења. Г. Cpeтен Аџић остао је и даље просветни инспектор за Потиску област у Суботици; г. јован Дравић вршио је дужност наставног инспектора у Министарству Просвете; г. Јеремија Живановић био је на раду у Чеке: сикографском одсеку Академије Наука (ту дужност још и сада редовно врши); г. Душан Рајичић остао је на ранијој дужности инспектора учитељских школа. = -

Сви ови професори (сем г. Живановића) разрешени су поменутих дужности 1. априла или почетком маја прошле године, када се после дугог оклевања и одуговлачења свршило и ректорско питање, и тек од тада су у истини на новој редовној дужности у овој школи. Исти ови наставници са ректором, свршили су све предходне послове, организовали школу,

"скинули с дневног реда, у споразуму с Министарством Просвете, пи" тање о згради, извршили набавку школског намештаја, учила и књига;

извршили избор првих слушалаца, попунили наставнички колегијум редовним и хонорарним професорима, израдили нацрт новог Закона O В. Педаг. Школи и т.д. О свему овоме постоје писмена документа у архиви ове' школе, која броји више од 50 записника са пр офесорских сед- | ница, и сваки непристрасан човек може се свагда уверити, колико је требало труда и напора, докле се до појединости организовала ова школа, Што је пак ометен, можда и за дуже време, рад у школи која је доведена до стања да изабрани и позвати слушаоци само седну на своја места, а наставници ступе на катедру — наставници ове школе не могу за то да приме ни прекора ни одговорности, код јасних и несумњивих доказа да су они своје дужности, савесно вршили и до краја их извршили. | Исцрављајући овим поменуту белешку додајемо, по приватном сазнању да се у Министарству Просвете настоји да ова школа отпочне рад што је свакојако дошло утицајем наше јавности, која је поклањала велику пажњу овој потребној и ко-

рисној установи, :