Учитељ

УЧИТЕЈА

прав ар ав—ор—ор-—ар— ар —ор— аб dD ID Op “ID TD а

Београд, април 1923. Св. 8. Год. ЛП, mn an da agp ag ud ap ap ap TD aD арсаве сав ава со

Мил. А. Павловић, проф.

О учитељевој лектири'

Само, намеће се питање: о чему би требало говорити 2 (О чему говорити пред људима од искуства, које бих радије слушао А има питања која се свакодневно истичу, која-такорећи-боду очи и чекају на решење. Има их, чак, и много више него што обично мислимо. Специјално школа, и учитељ у њој, има много више посла и много деликатнију дужност, него што се код нас схвата, и од стране појединаца и организованог друштва, тако велику да о томе никад није довољно говорити.

Један од најумнијих људи данашњег времена, творац данашње

Ческе државе и њен председник, Масарик, поздрављајући отварање једног конгреса чехо-словачких учитеља, рекао је, о уло зи школе и учитеља у њој, између осталога и ово:

„Школа треба да буде, пре свега, национална, јер је националност за нас, сада, највиши програм; она треба да развија разумну љубав према Отаџбини, и у томе се и састоји најплеменитија дужност учитељева. Треба, затим, да школа развија код деце поштовање интелектуалног и физичког рада, да води бригу о дечијем здрављу, да се стара о играма и дечијем разонођењу; да му, на основи општег просветно плана, даје појединачна знања, и да му улије поштовање према научној снази и самом знању, тој огромној моралној сили. Има, поред ових светих принципа који су душа Оггџбине и Народа, и пред којима сваки има дужност да се приклони, — има и других. Национална школа дугује детету и политичко васпитање које ће, у заиста модерној школи, довршити осећања „лепог и уметничког.

1) Предавање на скупштини Шумадиског Учитељског Друштва, 11. новембра 1922., у Крагујевцу. | 1*