Учитељ

524 Учитељ

На тај начин, наша школа ће створити карактере, то јест људе уравнотежене и чврсте, способне да са правилношћу > реше проблеме које ће практичан живот иставити пред њих.

Али суверени прогрес зависиће од слободе наше школе, у будуће ослобођене диктатуре Цркве и Државе; у будуће она треба да буде потпуно слободна, да не би морала, као досада, бити неискрена, мора имати искрености која јој је досада била забрањена. У томе је њено оплемењивање, чији је значај огроман и које ће се прво показати на карактеру учитељевом, јер

кад дете види, да је његов учитељ руковођен идеалом који

жепи да му наметне, угледаће се на њега, са страшћу и оданошћу. Учитељев идеализам, осуђен на неплодност под режимом апсолутизма, треба у будуће да даје ефикасне и практичне резултате: данас је могуће то остварити, јер му држава даје сва средства“.

Са малим допунама, бар у погледу дужности, ако не и средстава која држава ставља на расположење, — ово би се могло рећи и за нашу школу и наше учитеље, Развијати код. деце национална осећања, разумну љубав према земљи и народу, у данашње доба нарочито; створити од њих практичне: грађане, упутити их на рад, оспособити их за живот и дати им за то потребних знања; створити од њих карактере, ослободити им вољу зависности ма скоје стране она долазила, научити их искрености, — огромни су послови и идеалне дужности. А то су дужности правог учитеља.

Дужности су врло деликатне, али је положај од увек био: тежак, недовољно схваћен и цењен, рад страховито напоран. Кад се човек само сети, кад у мислима пређе историју нашег просвећивања, рецимо од првих учитеља који су из Русије дошли да међу Србима шире просвету, или од оног времена кад су послове вршили ислужени подофицири и црквени певци,2). кад човек само замисли како се, и из чега се, развијала просвета наша у првој половини ХЈХ века! Материјално необезбеђени, готово и без моралне потпоре, сами и писци и учитељи, са крушкових дашчица и жутог воска, стварали су писменост, окупљали око себе људе, прибављали важности

1) „Revue Pedagogique“, 1921., Мо. 2, стр. 135. 3) В. Ј. Скерлић, „Српска Књижевност у ХУШ веку“, |

ваља а.

OE COOL O