Учитељ

О учитељевој лектири | 525

своме послу и угледа своме положају. У целокупној, непросвећеној и запуштеној средини, то су сејачи који су пуном руком бацали семе да донесе плода и њима и, још више општој ствари, народу...

Али средства и знања, која су једва била довољна за прошлост, нису ни приближно довољна за садашњост, а још мање за будућност пред којом сгојимо. За нашу земљу још се не може рећи да је довољно писмена и културна, И ако је материјално богатија од брдовите, студене и неплодне Норвешке, за њу се још дуго не може рећи оно што је један наш писац рекао за Норвешку: „Ако има места преко којих птице не прелећу, нема места у које школе не долећу“.:) Још је дуг пут дотле! А први имају да га пређу и да пронађу пречице, краће стазе, учитељи. Учитељ, у школи и ван ње, у селу нарочито мора да буде: отац, васпитач, педагог и психолог, лекар, економ, политичар и социолог.

Пре свега, и од тога зависи напредак и успех у послу, учитељ треба добро да познаје средину у којој је. Чудна је судбина нашег народа, да га довољно не познају његови школовани синови, да о њему суде често сасвим погрешно, па с тога иду погрешним стазама, и да су зато резултати целог рада на култури, и на нашем целокупном напретку, недовољни. И данас га знају многи само по књигама, причањима и предавањима, често и они који у народ никад нису ни ишли. Ето једне велике дужности. Учитељ, као најближи школовани 40век народу, у коме народ често има највише вере, дужан је да упозна народ, да га лечи од извесних зала која прете да буду фатална по његову будућност. Ко од школованик људи познаје најбоље народ, ако то нису учитељи> И ко треба да упозна остале школоване људе са народом, ако то нису учи"тељиг Они су стању најбоље да сузбијају корупцију, добро од зла, бело од црног, који су на светлости белог дана обневидели | као сове. Њима треба отворити очи, развити појам добра и зла, допуштеног и недозвољеног. Кроз школу имају да се стварају карактери, да се сузбија једно страшно зло: Инат.г) Наш народ треба лечити од заразе: да уносимо више снаге, воље истрајности, кад проповедамо мржњу, инат, него кад радимо

1) Исидора Секулић, „Писма из Норвешке“. У) В. Драгиша Васић, „РЕН | једне анкете“, „Мисао“ 1920, св. 9.