Учитељ

644 | У нтељ

рано постижу врло велики успех у читању и почињу се ваљано служити уџбеником још у основној школи, само одмзх додајемо и то, да је број такве деце веома мали, и да он не треба никад да одлучује, да ли да се на уџбенике у основној школи обрати већа пажња или мања.

„Други разлог лежи у пожњи. Ми смо претрпани свакодневно многобројним утисцима, а деца нарвчито. Ми се не понашамо истоветно према свим утисцима, већ једне схватамо јасније, а о некима и не умемо да дамо никаквог рачуна, изгледа нам као да их нисмо ни опажали чулима, То зависи од нас. Кад хоћемо између многобројних утисака да на један нарочито свратимо нашу свест, ми то чинимо с извесним напрезањем. Ма тако рећи сужавамо нашу свест, ми је целокупну сконцентрисавамо на тај један једини утисак, и то за мало дуже време, него што би то био случај да се yTHCIIH ређају сами по себи. То сужавање, то напрезање свести, то сконцентрисавање њено на један утисак и за дуже време зове се пажња.

Када се одлучимо на један утисак и задржимо сву свест на њему, или обрнуто, ако у видну тачку свести пустимо један утисак ради упознавања, и мало га дуже посматрамо, остали утисци нису према нашој свести равнодушни, већ наваљују на њу са свију страна. Свест да би изабрани утисак одржала · што дуже у видној тачци, одбија навалу осталих утисака. То одбијање је тежак и озбиљан посао наше свести. Она се ту напреже и замара, јер се бори са свим нашим чулима, која, за време док се она бави на оном једином изабраном утиску, раде свој одређени посао у пуном смислу речи и свест би била дужна да се према свакоме од њих и свакога момента одазива т. ј. да само прелеће с утиска на утисак разних чула не задржавајући се ни на једном од њих нарочито. Али као што рекосмо наша свест одбира одбира многе утиске ва све време док се задржава на једном и такав рад наше свести назвали бисмо активном пажњом. То је она пажња која нам омогућава те утиске потпуно упознајемо а не само површно, а она се стиче споро и може се рећи да на њу са сигурношћу могу у свакој прилици рачунати само зрели људи али деца не. Деца су подложна једној другој врсти пажње т. зв. пасивној, а она овако од прилике изгледа. Дете од многобројних утисака