Учитељ
Почетно читање и писање, и буквар 689
деле у изговору (Ан-ђа, Ак-са), него треба као најредовније запажати слогове сугласника са сваким самогласником, као: а, во, те, ми, ду.., па онда: пра, тра, сто, сме, све, шта, пла.. којима су сугласници неразлучни (ва-тра, те-сто, ма-сло, "ба-шта...). То су стални спојеви, који су у старо доба и представљани често једним словом (рж у ческом, кс. ис у грчком ги старословенском..). Да бих на ово указао видније, ја сам у моме буквару сваком од ових слогова дао нарочито вежбање пре њихове појаве у штиву, а тако и самогласнику Р.
Понављање истога слога мора бити ограничено, да не. пређе у непажњу очију. У 2—3 речи па друге слогове, и опет онај први, н. пр. „во, уво, ово, Пава, Рава; Ево Иве. Увио уво“. "Овим поступком нагони се дете на сталну пажњу, даје му се одмор од истоветних утисака и склања се од досаде. Ради јачег утиска неки пишу речи једну под другу, и упућују да се читају усправни стубови. .
Овакав je поступак рђав и зато, што децу треба навикавати да читају врсту положену слева на десно. Зато је одвећ рђаво читање речи с обе стране, које неки хоће (поп, сок — ос, крт — трк, мама — амам...). Ништа наопако.
Реченице се не могу читати а још мање писати од по"четка. Оне расту и гранају као биљка. Једна, па 2—3—4 речи нижу се док не почну 2—3 реченице долазити у мисаону везу, па у причу и опис. Н, пр: „Пао. Ива пао. Ема уми Иву. Ива увио Виту. Пера пао у рупу“ ит.дД.
Глас је производ природне урођености. Узвик је производ пренагљеног осећања, а реч је резултат свеснога појимања, Реченица (мисао) је међусобни однос појмова, а опис, прича, песма јесу односи разних мисли о једној ствари. Овај сав развој __ мора долазити поступно као што је и у природи, мало по мало, а не све у једанпут. Српски језик пружа за овакав поступак обилно материјала.
Ко поступи као што радимо и препоручујемо увериће се, да је читање лакше него шчитавање, да се овим путем HOстиже читање и писање са много, несравњено много — мање тешкоћа брже, темељније, природније и течније. Неће му ђаци замуцкивати ни међу речима а камо ли међу слоговима игласовима. Ако би му се у почетку и десило то, значи, да је сам