Учитељ
Иван Филиповић 5
То назадно стање могло је бити мало поремећено слободоумним покретом, који завлада 1848. год. услед опште револуционарне струје која је завладала тада у Европи. У таласима те револуције створише се у Аустро-Угарској нови сло"бодоумнији просветни закони, ну који трајаше за кратко време — док револуција би савладана да уступи место дванаестогодишњем периоду најкруће апсолутистичке владавине. Поред тога што тај ансолутистички систем укочи сав политички и привредни живот, он покуша да јаком централизацијом оствари „онај циљ, који је некада истакао цар Јосиф П а после и за време Франца ! обнављан: да се сви народи Аустријске царевине полагано понемче.
Може се мислити како је у то време било стање народних школа и учитељства, и школске и народне књижевности.
У тим тешким приликама, у којима се налазио сав народ наш у Аустро-Угарској, пада први рад Ивана Филиповића.
Народ хрватски и српски под туђим утицајем; слобода „изражавања мисли угушивана; развијање књижевности спречавано; народна школа потиштена, и основна настава претворена у механизам; учитељска свест под тешким приликама окивота и туђег утицаја неразвијена. Све је то утицало и на теже буђење народне свести и развијање народног живота.
Велики ум Ивана Филиповића прозрео је све те околности чим је ступио у јавни живот. Видео је да томе треба тразжити лека. МИ он се подухватио, попут Трстењакова човека борца, да се ухвати у коштац и поведе борбу путем школе и просвете за развијање свести народне а потом и за стицање слободе народне. ;
Власницима народним одмах је пала у очи јасна фигура "Филиповићева и он је видео одмах да су на: њ сконцентрисани сви ударци бирократске тираније. Но он се не уплаши и не клону духом. Страдао је, апшен и прогоњен али се не подаде“). „Нити писну нити зуби шкрипву“.
Тај његов тешки и племенити рад лепо је окарактерисао пок, Ј. Милаковић овим стиховима:
#) Због једне наивне песмице штампане у „Невену“ 1858. г. био де осуђен са Боговићем ва 2 године тамнице, од којих је 6 месеци издржао и после помилован,