Учитељ

6 Учитељ

.... „Да, теготан је рад Ти било вјеком, јер знашао си невоље и муке, Са судбином се често борећ пријеком, Али ипак ниси скрстио нам руке. Прогонство тешко ни тамница љута Умекшат није срца могла Твога.... Mi kon ко годер трпио си пута Жртвовао си се за част рода свога!“

(Ј. Милаковић).

- Иван Филиповић је био редак карактер. Пун поштења, пун поуздања слободоуман, одлучан, несаломљив, а при тоњ вазда вредан и истрајан“).

Истрајо си у свом раду само; 5 И као некоч марљив си нам сада... Ко марну пчелу Тебе сви познамо. А што Те највећ, дични мужу, реси, То Твој је челик — значај и поштење. Из Твога ока дивно пак се криеси Поштено твоје цијело нам живљење! '(]. Милаковић).

још као ученик у гимназији у Винковцима, Филиповић се најрадије бавио читањем народних песама, песама Андр. Качић- Миошића и др. и пратио Гајев Илирски покрет а донније

већ и сарађивао као учитељ у Гајевој „Хрватској Даници“. Утицај те литературе и Илиризма створио је код Филиповића. чистоту и правилност језика, лепоту стила и очо његово силно. осећање за јединством народним и уверење да су Срби и Хрвати апсолутно један народ са два имена. Био је прави и велики родољуб. „У узвишеном пролетњем добу хрватског народа — вели неумрли Д. Трстењак у својој монографији о животу и раду пок. Филиповића — у добу препорода њего-

вог, богиња патриотизма доведе младог Филиповића из реда нар. просветитеља у коло Илирских прегалаца, који га при-

#) Филиповићеви етички моменти из живота: најбоље су изражени у његовим „Кријесницама“ које је писао у затвору.

"Он, и ако у тамници, не признаје да је роб: — јер му јегдух слободан. Он не налази да је то несрећа што је у тамници јер се нема сад. више од чега бојати, јер се неће плашити да несрећу неће моћи подносити и да ће моћи сад много више за народ на коцку ставити него. прије јер види: „да сваку несрећу духом може подмирити и да ће кад.

буде пуштен из тамнице мното слободније и куражније радити јер се нема чега плашити. А смрт» вели 'он, „А зар јој нисам гледао у очи“. ·