Учитељ

Књижевни преглед 73

„Die Pšdagogik muss politicsh gestattet werden, Und die Poljfik muss letzten Endes in der Erziehung auigehen. Der Staat muss Erziehugsstaat und der wahre Volkerbund Erziehungzsbund werden. Das Ziel aller Erziehung 156: уоПкоттепе Personlichkeit in моПкоптепег Lebensgemeinschaft und der Weg heisst: durch Volkslum zum Menschentum!“ T. j. „Педатогија мора се политички образовати, а политика се на крају крајева мора бити васпишна држава, а прави савез народа треба да је васпи“ шни савез. Циљ васколиког васпитања јесте, пошпуна личност у пошпуној живошној заједници. и пуш за оно јесте: кроза народност ка човечанству!“

Д-р Паја Радосављевић, — Њу-Јорк. (Наставиће се)

Б) Француских.

E. Durkheiu: Education et sociologie, Paris 1922. Crp. 160. Цена 7 фр.

Чувени фравцуски философ Пшткћенп познат са својим студијама о примитивној цивилизацији, био је прво професор социологије и педатогике на универзитету у Бордоу па је после премештен у Париз на Сорбону. Ту је 15 година држао ка-

- TeMpy Science de PEducation na je VYMpO MH оставио за COGOM једно врло добро педагошко дело „Education et sociologie“. P. Еаисоппеј, који га је наследио и који је врло добро познат због својих ковференција на Сорбони, изао је то дело и у пред-

e говору изложио педагошку доктрину свога претходника: општу теорију о васпитању. морало васпитање, наставу морала по основним школама, интелектуално васпитање, историју средње наставе, исгорију педагогике и T. Ришткће ова педагошка доктрина је један есенцијални елеменат његове социологије јер свако друштво има један сопствени идеал о човекуа тај је идеал стожер васпитања. Слога ће васпитачи у овоме делу од класичне важности наћи ствари од великог интереса а социолози ће упознати неке стране, које су још биле непознатате у његовој доктрини. ;

Књига се састоји из четири главе, које расветљују социјални карактер васпитне активности и интимве односе између социологије и педагогике. Социјална педагогика у овоме делу нашла је свога присталицу и има њему да захвали за многе проблеме, који су решени у њену корист. =

У последњој глави износе се и погледи о реформи школа у Француској, која још увек на дневном реду и која још није нашла једну задовољавајућу солуцију. Ршткћејт износи са јаком логиком, да се та реформа може извести помоћу историје и социологије и да је питање народног просвећивања на првом .