Учитељ

114 Учитељ

вих саставака. Даље да се разликује двојака граматична грађа, наиме опћена и посебна. Опћена је она, коју ваља обрадити с ученицима у свим основним школема наше државе, а посебна она, коју се обрађује само у извесном крају и извесној школи. Ону опћу грађу установила би тачно обучна основа, а ону посебну грађу требао би да установи учитељ за своју школу у т. зв. специјалној наставној основи, коју би одобравала школска власт. у

Да ово мишљење укратко разложим и разлозима оправдам.

У најмодернијој наставној основи за народне основне школе превладава данас схватање, да граматичке поуке ваља довести у везу с народним говором онога краја, у ком се налази школа. То је оно исто начело, које смо истакли, кад смо говорили о вежбању у усменом говору. У посебној гпликацији на ову засебну грану језичне обуке истиче се то дидактично начело у овој форми: У школи ваља с ученицима обрадити оне граматичке облике, који се у дотичном крају не говоре онако, како се говоре и пишу у књижевном језику. Ето то је специјалин програм за граматичку обуку, а тај програм води до јединства нашега народа у језику. Према томе програму имаду оне школе, које се налазе у таквим крајевима, где се народни говор знатније равликује од књижевнога говора обилнију грађу за обрађивање Kao M y опће у читавој језичној обуци, док у оним крајевима, где се народни говор више при“ ближава књижевном говору, имате грађе мање. Заједничку пак грађу чине опћи појмови, које треба да има сваки, ко хоће да се правилније писмено изјављује. Овамо припада појам о реченици, речи, слогу, гласу, наука о интерпукцијама, врстама речи и т. д. Да ово објасним на једноме конкретноме примеру. У књижевном говору, а иу многим крајевима наше државе на пр. говоре се именице мушкога рода у номинативу плурала, које се свршавају на г, к, Х, вртлози, јунаци, дуси, али има и крајева, где тај номинатив плурала није овакав као у књижевном говору, па се говори вртлоги, јунаки, духи, наиме нема прелажења гутуралних консонаната г, К Ху % IL, H C. Онде где народ говори те облике онако, како се говоре у књижевном говору не треба их обрађивати, док у оним крајевима, где се друкчије говоре, ваља их свакако на основи писмених саставака обрадити. Тиме ће се такођер ученици постепено преводити из говора свога краја у књижевни говор.