Учитељ

122 Учитељ.

По нашем мишљењу, које је створено на основу дугогодишњег искуства, рада и проучавања овога питања, — правилно или савремено шчитавање састоји се у томе, кад се слова (гласови) у речи штчитавају једно с другим у вези, без: прекидања и застајкивања, отежући (али не много) сваки самогласник, а сугласнике изговарати мукло (сем зубних) и брзо. Јер ваши сугласници, кад се изговоре сваки за себе, јасно и. отегнуто, губе своје право име или глас, и тада се поред њих чује неки нејасан и неодређен самогласник, који није а, ни 0, ни е, ни у. А то је управо остатак од старинског дебелог јера.. Треба само пробати па изговорити jacBo, M, H, H, 6, K, |, %,. љ, и тд. Отуда се код осталих народа у Европи сугласници и не изговарају подвојено или засебно, већ заједно са самогласницима (а, бе, це, де, е. еф, ге; — алфа, вита, гама, итд), па њ код нас је тако било у старо време (аз, буки, вједи, глагол, добро, итд). Дакле, ко хоће да постигне успех у правилном шчитавању не треба никако да дозволи почетницима, да сугласнике изговарају јасно. Тако на пример, при правилном шчитавању речи нос, треба полако и мукло, кроз нос, изговорити глас н, и, отежући га мало, одмах прећи (без спуштања или прекидања гласа) на о, и гласно отежући исто, завршити са с, такође без прекида.

Шчитавање треба вршити прво усмено, па после писмено. Усмено шчитавање треба вршити на крају припреме или вођења разговора са децом. Поред тога оно треба да претходи писменом шчитавању и при предавању сваког слова — гласа. Ту се деца упознају са гласовима и њиховим правилним изговарањем, А том приликом се извежбају или изуче и у рашчлањавању или делењу речи на гласове, као и у спајању гласова у речи. И при овом усменом шчитавању, као и при писменом, треба увек почети са једносложеним речима од два гласа (со, на, во, то, ти, па, се, ми, итд), па прећи на двосложене, тросложене, итд. И кад почетник умедне лепо и правилно да про– чита, без одвајања или одсецања, неку вишесложену реч, успех је постигнут.

Делење речи на слогове при шчитавању, које неки препоручују, незгодно је, што деца при томе, одсецају или предавају, отежући прве слогове, а ударајући гласом на последњи, те се тако још зарана навикну на рђав ритам у читању, које: