Учитељ

УЧИТЕЉ

Децембар 1923. | БЕОГРАД Св. 4. Год. IV.

Јов. П. Јовановић.

Рационална школа.

[ Значај школовања народне младежи.

Да ли садањи систем школовања народне младежи у нашим "вародним школама у пуној мери одговара свима потребама и захтевима, који потичу из наших садањих националних и државних прилика; другим речима речено: да ли је садањи систем школовања народне младежи у нашим народним школама у довољној мери рационалан, или у њему има мана и недостатака; које су то мане и недостатци, ако њих има у систему школовања народне младежи у народним школама

Да се може дати тачан одговор на ово питање треба да се прво добро загледа у наше сувремене државне и националне прилике и потребе, које потичу из тих и таквих прилика.

Познато је да се вредност једне државе огледа у економскоме стању њених држављана и финансијзкој државној моћи. Статистачки податци у којима се издржава производна моћ нашега народа и економско стање кажу да се од целокупне површине обрађује у нашој домовини само 33, 67%", a To je тек само једна трећина, а две трећине су необрађене. Овај први факт је непријатан факт, али су на жалост, остали још непријатнији. У нашој домовини, коју је природа обдарила тако красним поднебљем, просечни жетвени прикос од једнога хектара износи: пшенице 952 килограма, јечма 853, ражи 823, кукуруза 997 килограма; док у земљама, које леже северније зод наше домовине, где је лето знатно краће а поднебље мање топлије, средњи жетвени принос од једнога хектара износи између 2500 до 3500 килограма!

Кад се мело више загледа у овај други неповољан факт, онда се види да он казује да су производне и привредне моћи нашега народа одвећ слабе, за 70% слабије, но што су при-=

1*