Учитељ

244 Учитељ

вредне моћи држављана у државама које леже северније од. наше домовине, јер где они произведу 100 килограма жита, у нас се произведе само 25 килограма, или где они привреде 100' динара, наш привредник привреди само 25 динара! Због тако слабе производње и привредне моћи нашега народа у нашој домовини се на 4,925.477 хектара обрађене земље губи сваке године 8 милијарди килограма жита или 20 милијарди динара. само на производњи жита.

Тако је, ето, стање земљорадње у нашој домовини, а ни стање сточарства није боље. На хиљаду становника долази у нас 90 коња, 413 говеди, 230 свиња, 581 овца, 132, кове 1295 комада перкате живине и око 40 кошница пчела. Толики број товеди, свиња, оваца, коза и живине таман је довољан за добру исхрану за 1000 становника, а кад се од тога још извози; онда значи да се тај извоз чини на рачун сопствене исхране т. |: да знатан број људи оскудева у месу, масти, млеку и сиру.

Народ са тако слабом привредном моћи бива сиромашан,. а сиромашан народ је слаб потрошач индустријских производа. Немајући довољно средстава да набаве добре пољопривредне: справе, добро одело и обућу, он се мучи и злопати примитивним пољопривредним справама, одева се примитивном кошу-. љом од кудеље, и обува опанцима од неучињене коже. Јасно. је да овако слаба народна привреда моћ спречава развијање и напредовање и домаће индустрије.

"Слаба земљорадња, слабо сточарство, слаба индустрија у држави чине те је слабо и екомско стање наше земље и финансијска моћ наше државе, што се јасно огледа у лошој валути, у редовним и великим дефицитима у државноме буџету, и поред свеколике штедње и недовољних кредита за многе значајне државне потребе, те се те велике и неодложне државне: потребе подмирују прављењем државних зајмова на страни.

Један наш забринут родољуб, који је недавно илустровао. непољно економско стиње наше домовине, завршава своја излагања апелом да се треба обрнути селу, па село будити, подизати, поучавати и припремати да наоружано знањем и способношћу повећа своју производну и привредну моћ, јер се без тога никад не можемо извући из садањета непољнога стања, ни поћи ставом правога културнога развијања и напредовања.

+