Учитељ

444 | Учитељ

другога. Уз ово долази казивање сличних покретом на „трећег“, који није ту, и то наговештавањем прстом уназад. Уопште, где год се у видокругу налазе какви предмети, замењује глувонеми сваки други начин њихова означавања простим покази-_ вањем прстом на њих. у Уз ово пак, пошто је присуство објеката, уопште узев, увек само изузетан случај, долази даље друга једна. важна врста мимике, која се укратко може назвати мимиком цртања. Глувонеми као годи Аустралијанац или Индијанац, наговештава отсутан објект означавањем његових контура у ваздуху. Овлашне црте, које он на тај начин повлачи, довољне су за онога, који је у мимичком говору вичан; наравно да ова мимика лако постаје стална у извесном друштву. Тако се „кућа“ · наговештава контурама крова и зидова; појам „идења“ подражавањем покрета хода кажипрстом и средњаком по водоравно положеној левој руци; појам „ударања“ ударним покретима руке, Чешће се пак морају удружити и више ознака, да се мимика разуме. Тако се у немачком и енглеском говору глувонеми врт на пр. изражава на тај начин, што се прво кажипрстом опише круг, који означава место, а за тим се палцем и кажипрстом, који се подижу кносу, прикаже мимика мирисања. „Врт“ је дакле место, на коме се налази цвеће за мирисање. Појам „учитељ“ не може се, природно, приказати или представити непосредно; он је за говор у представама и сувише компликован. Отуда глувонеми изражава обично прво представу „човека“. За ово узима он једну споредну ознаку, приказајући скидање шешира. Како даме при поздрављању шешир не скидају, то је ова ознака веома карактеристична. Обрнуто овоме означава се „жена“ полагањем обеју руку на прса, Да би се дакле дао појам учитеља, да се прво горња ознака скидања шешира, а затим се овоме дода још дизање кажипрста увис. Овај последњи гест чини се или зато, што то подсећа на подизање прста код ученика, кад хоће да покажу да штогод знају, или можда зато, што учитељ у извесним. приликама, кад код ђака не влада довољна пажња, или кад прети казном, подиже увис, прст. 5 | J Мимика показивања и мимика цртања сачињава на тај начин два облика мимичкога говора. (Од овог другог међутим одваја се једна мала подгрупа, која се може назвати саозначна,