Учитељ

448 Учитељ

|

гласовне промене, настале услед других говорних разлога. Али како се с истим варијацијама гласова и значења сусрећемо код сасвим различитих језика, морамо се онда питати, да ли се у овоме не огледа психолошки афинитет, који се у доцнијем развитку по правилу губи, а који се овде налази још у неким рудиментима. Ако со у ствара само сетимо начина, на који деци приповедамо приче, видећемо да со и код овог дечијег говора, који је свуда створен управо од одраслих, наилази свуда на потпуно исте појаве. Ово очевидно долази од безвољвог нагона, да се детету представно значење гласа учини равзумљивим још и по осећању, које се за њега везује. Забавиља, која детету прича о џиновима и чудовиштима, узима за ово дубок тон; прича ли му пак о вилама, вилењацима, кепецима, она ће тон повисити. Или кад је реч о патњи и болу, узима се дубок тон, док код афеката радости бива обрнуто. Према овоме може се рећи, да се је онај непосредни однос између гласа и значења, који опажамо код најпримитивнијег од свију говора, код мимичког говора, изгубио већ код релативно примитивних гласовних језика, али да су се трагови тамо одржали у далеко већој мери, но што је то случај код културних језика. Код ових се они појављују једино у ономатопејским речима, које су доцнијег порекла. Сетимо се само речи зујати, брујати, праскати и T. M. — Свршиће се —

_ ———— -cc(—

Тих. Н. Костић. — Београд.

О потреби учитељске књижнице.

Човек се јавља као биће физичке и духовне природе. За.

своје физичко одржање, он свакодневно уноси храну, којом поткрепљује и одржава свој организам. Али, сем ове физичке хране, културни човек обраћа пажњу и на неговање духа, интелекта, на облагорођавање срца, на сузбијање инстикаката и буђење племенитих особина у човеку. За ово потребује духовна, здрава храна у виду здраве лектире. Као што тело буја под здравом и довољном храном, упослено кретањем и радом, тако се и дух развија пропраћавањем одабране лектире у раду,