Учитељ

" О потреби учитељске књижнице 449

размишљању и изношењу својих мисли. Интелектуглно образовање и развијање ума данас се врши само код умних раденика. Сви остали слојеви друштва упућени су на физичко самоодржање и физички рад. Но ово образовање наше интелигенције није последица задовољства и личне тежње, до једино средство да се као интелектуални радници одрже на висини свога позива. Услед слабе утакмице и малог броја образованих људи, код нас се још трпе најобичнија полутанства и ретко се ко од нас уздигао дотле да своје душевне способности вежба до крајњих граница. Тамо где се живот одржава под много тежим околностима, угрожен утакмицом, тамо поје динци улажу много више труда, да својом радљивошћу и преимућством вадмаше своје такмичаре. Тамо су и резултати интелектуалног развића много већи, Наша интелигенција данас пати највише од полутанства. Образовање се негује више као мода и потреба да нам се са њим огарантује леп и угодан положај у друштву. Ретко се ко од нас стара, да ону љубав за усавршавањем, коју смо изнели из школе и даље продужимо. Маса нас тоне у обичан материјализам и прилагођујући се најобичнијој средини, прима све отиске и обележја њена. Прима, све особине најобичнијег грађанина, који ништа више не видише нити научише.

Не треба губити из вида да наше стручне школе па ни сама универза, не могу у свој својој потпуности спремити ч0века, да може без икаквог даљег усавршавања учествовати у животу а да ништа даље не ради на њему. То је: једно стога, што школа не може предвидети све случајеве из живота и околности у којима се човек може наћи. Друго, што живот не стоји, он тече као бујица, он се развија у свима границама. Човек, који хоће и жели да буде активан и савремен учасник у њему, мора бодрим оком пратити његов развој, служећи се уз то најјачим ауторитетима научним и књижевним, служећи се искуством опробаних радника.

Ако ико мора да води рачуна о своме усавршавању и својој умној култури после школе, то је свакако учитељ, који томе мора посветити највећу пажњу. То долази на првом месту стога, што сваки други чиновник и јавни раденик по изласку из школе остаје у вароши, дакле у већим центрима, где му на расположењу стоји и велики избор друштва, књига